Ибадизам — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Нема описа измене
Ред 6:
== Историја ==
 
Школа је добила име по Абдулаху ибн Ибаду из племена Тамим.<ref name=uzi5>{{cite book|last=Rabi|first=Uzi|title=The Emergence of States in a Tribal Society: Oman Under Saʻid Bin Taymur, 1932-1970|location=Eastbourne|publisher=Sussex Academic Press|year=2006|isbn=978-1-84519-080-4|pages=5}}</ref> Ибн Ибад био заслужан за осамостаљивање покрета и растанка од хариџита у време у које Абд ел Малика ибн Марвана, пети [[Омејади|Омејадски]] владар, ступио на власт.<ref>Valerie Jon Hoffman, ''The Essentials'', .</ref> Међутим, прави оснивач био је Џабир ибн Зејд из [[Низва (Оман)|Низве]], [[Оман]].<ref name=val12>Valerie Jon Hoffman, ''The Essentials'', pp. 12.</ref><ref name=haw199>{{harvnb|Hawley|1995|pp=199}}</ref> У почетку, теологија овог ибадитског покрета развијена је у [[Басра|Басри]], [[Ирак]].<ref name=joe24>Joseph A. Kechichian, ''Oman and the World: The Emergence of an Independent Foreign Policy''. [[Санта Моника]]: [[RAND Corporation]]. {{page|year=1995|isbn=978-0-8330-2332-2|pages=24}}</ref> Ибадити се противе владавини трећег [[Халиф|халифе]] у исламу, [[Осман ибн Афан|Османа ибн Афана]], али за разлику од више екстремних хариџита ибадити одбацују убиство Османа као и хариџитско уверење да су сви муслимани који имају различита становишта неверници.<ref name=mcg203>Daniel McLaughlin, ''Yemen and: The Bradt Travel Guide'', pp. 203. [[Гилфорд]]: Brandt Travel Guides. {{page|year=2007|isbn=978-1-84162-212-5|pages=.</ref> Међутим, прави оснивач био је Џабир ибн Зејд из [[Низва (Оман)|Низве]], [[Оман]].<ref name=val12>Valerie Jon Hoffman, ''The Essentials'', pp. 12.</ref><ref name=haw199>{{harvnb|Hawley|1995|pp=199}}</ref> У почетку, теологија овог ибадитског покрета развијена је у [[Басра|Басри]], [[Ирак]].<ref name=joe24>Joseph A. Kechichian, ''Oman and the World: The Emergence of an Independent Foreign Policy''. [[Санта Моника]]: [[RAND Corporation]]. {{page|year=1995|isbn=978-0-8330-2332-2|pages=24203}}</ref> Ибадити се противе владавини трећег [[Халиф|халифе]] у исламу, [[Осман ибн Афан|Османа ибн Афана]], али за разлику од више екстремних хариџита ибадити одбацују убиство Османа као и хариџитско уверење да су сви муслимани који имају различита становишта неверници.<ref name=mcg203>Daniel McLaughlin, ''Yemen and: The Bradt Travel Guide'', pp. 203. [[Гилфорд]]: Brandt Travel Guides. {{page|year=2007|isbn=978-1-84162-212-5}}</ref> Ибадис били међу умеренијим групама које су противиле четвртом халифи, [[Алија|Алију]], и желели су врате ислам у облику пре сукоба између Алије и [[Муавија I|Муавије I]].<ref name=diana27>Diana Darke, ''Oman: The Bradt Travel Guide''. Гилфорд: Brandt Travel Guides. {{page|year=2010|isbn=978-1-84162-332-0|pages=27}}</ref><ref name=haw200>{{harvnb|Hawley|1995|pp=200}}</ref>
 
Због њиховог противљења [[Омејадски халифат|Омејадском халифату]], ибадити су покушали оружани устанак започет у региону [[Hidžaz|Хиџаза]] током [[8. век]]а. Халиф [[Марван II]] водио је јаку војску од 4.000 и протерао ибадите прво у [[Мека|Меки]], а затим у [[Сана (град)|Сани]] у [[Јемен]]у, а на крају су их окружили у [[Шибам]]у у западном [[Хадрамаут]]у.<ref name=mcg203/> Проблеми у срцу њихове државе, у [[Сирија|Сирији]], приморало Омејаде да потпишу мировни споразум са ибадитима, а покрету (секти) је дозвољено да задржи заједницу у Шибаму током наредна четири века док су још плаћали порез ибади властима у Оману.<ref name=mcg203/> Након смрти Марвана II, Џабир ибн Зејд одржавао је пријатељство са омејадским генералом Ал-Хаџаџом ибн Јусуфом, који је подржао ибадите као противтежа екстремним хариџитима. Ибн Зејд наредио атентат на једног од Ал-Хаџаџових шпијуна, међутим, и у реакцији на то многи ибадити су били затворени или протерани у Оман.<ref name=val12/>