Ибадизам — разлика између измена

Школа је добила име по Абдулаху ибн Ибаду из племена Тамим.<ref name=uzi5>{{Cite bookharvnb|last=Rabi|first=Uzi|title=The Emergence of States in a Tribal Society: Oman Under Saʻid Bin Taymur, 1932-1970|location=Eastbourne|publisher=Sussex Academic Press|year=2006|isbn=978-1-84519-080-4|pagespp=5}}</ref> Ибн Ибад био заслужан за осамостаљивање покрета и растанка од хариџита у време у које Абд ел Малика ибн Марвана, пети [[Омејади|Омејадски]] владар, ступио на власт.<ref>Valerie Jon Hoffman, ''The Essentials'', .</ref> Међутим, прави оснивач био је Џабир ибн Зејд из [[Низва (Оман)|Низве]], [[Оман]].<ref name=val12>Valerie Jon Hoffman, ''The Essentials'', pp. 12.</ref><ref name=haw199>{{harvnb|Hawley|1995|pp=199}}</ref> У почетку, теологија овог ибадитског покрета развијена је у [[Басра|Басри]], [[Ирак]].<ref name=joe24>Joseph A. Kechichian, ''Oman and the World: The Emergence of an Independent Foreign Policy''. [[Санта Моника]]: [[RAND Corporation]]. {{page|year=1995|isbn=978-0-8330-2332-2|pages=24}}</ref> Ибадити се противе владавини трећег [[Халиф|халифе]] у исламу, [[Осман ибн Афан|Османа ибн Афана]], али за разлику од више екстремних хариџита ибадити одбацују убиство Османа као и хариџитско уверење да су сви муслимани који имају различита становишта неверници.<ref name=mcg203>Daniel McLaughlin, ''Yemen and: The Bradt Travel Guide''. [[Гилфорд]]: Brandt Travel Guides. {{page|year=2007|isbn=978-1-84162-212-5|pages=203}}</ref> Ибадити се противе владавини трећег [[Халиф|халифе]] у исламу, [[Осман ибн Афан|Османа ибн Афана]], али за разлику од више екстремних хариџита ибадити одбацују убиство Османа као и хариџитско уверење да су сви муслимани који имају различита становишта неверници.<ref name=mcg203>Daniel McLaughlin, ''Yemen and: The Bradt Travel Guide'', pp. 203. [[Гилфорд]]: Brandt Travel Guides. {{page|year=2007|isbn=978-1-84162-212-5}}</ref> Ибадис били међу умеренијим групама које су противиле четвртом халифи, [[Алија|Алију]], и желели су врате ислам у облику пре сукоба између Алије и [[Муавија I|Муавије I]].<ref name=diana27>Diana Darke, ''Oman: The Bradt Travel Guide''. Гилфорд: Brandt Travel Guides. {{page|year=2010|isbn=978-1-84162-332-0|pages=27}}</ref><ref name=haw200>{{harvnb|Hawley|1995|pp=200}}</ref>

Фикх или судска пракса ибадита је релативно једноставна. Апсолутна власт се даје Кур'ану и хадису; иновације прихваћени на основу кијаса или аналогног закључивања, су одбачене као новотарије (Bid‘a) од стране ибадита. По овоме се разликују од већине сунита,<ref>Uzi Rabi, ''The Emergence of States'', pp. 21.</ref> али се слажу са већином шиита,<ref>Mansoor Moaddel, ''Islamic Modernism, Nationalism, and Fundamentalism: Episode and Discourse'', pp. 32. [[Чикаго]]: [[University of Chicago Press]], 2005.</ref> као и захирити и ране ханбалитске школе суфизма.<ref>{{citeCite book|author=[[Camilla Adang]]|chapter=This Day I have Perfected Your Religion For You: A Zahiri Conception of Religious Authority|title=Speaking for Islam: Religious Authorities in Muslim Societies|editor1-last= Krämer|editor1-first=Gudrun|editor2-last=Schmidtke|editor2-first=Sabine|location=Leiden|publisher=Brill Publishers|year=2006|isbn=978-90-04-14949-6|pages=15}}</ref><ref>[[Christopher Melchert]], The Formation of the Sunni Schools of Law: 9th-10th Centuries C.E. pp. 185. Leiden: Brill Publishers, 1997.</ref><ref>[[Chiragh Ali]], The Proposed Political, Legal and Social Reforms. Taken from Modernist Islam 1840-1940: A Sourcebook, pp. 281. Edited by [[Charles Kurzman]]. [[Њујорк]]: [[Oxford University Press]], 2002.</ref>