Дамјан Јеврић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Нема описа измене
Ред 22:
Основну школу завршио је у [[Јамена|Јамени]], а немачку школу похађао у [[Сремска Митровица|Сремској Митровици]]. Тада је у Митровици, код Венгера, становао заједно са са [[Ђуро Хорватовић|Ђуром Хорватовићем]] (1835—1895), касније чувеним генералом српске војске, министром војним и опуномоћеним министром Краљевине Србије на руском двору, са којим ће и после стално бити у вези и дописивати се. Матурирао је у Винковцима 1856. године. Студирао је правне науке у Бечу. На очев захтев напустио је студије у Бечу и уписао се у [[Карловачка богословија|Карловачку богословију]] коју је завршио 1862. са одличним успехом - „перви с превосходством“. Потом је 12 година био капелан код оца, а после очеве смрти преузео је његову [[Парохија|парохију]]. У априлу 1862. године рукоположио га је [[епископ]] [[Никанор Грујић]]. Од 1873. године до смрти био је свештеник у [[Јамена|Јамени]]. Два пута је биран у [[Епархија|епархијску]] скупштину, затим за члана Архидијецезалне конзисторије (1874), за свештеничког посланика за Митровачки и Земунски срез (1879. године) и више пута у скупштину [[Сремска жупанија|Сремске жупаније]]. [[Прокопије Ивачковић|Патријарх Прокопије Ивачковић]] одликовао га је црвеним појасом (1876), а [[Патријарх српски Георгије|патријарх Георгије]] произвео га је за почасног проту. Произведен је за [[Протојереј|протојереја]] (1899), два пута је био и посланик у Српском сабору (1874. и 1879) за Митровачко-земунски срез, а на том другом заседању и саборски бележник заједно са [[Миша Димитријевић (политичар)|Мишом Димитријевићем]], [[Павле Димић|Павлом Димићем]] и [[Тодор Стефановић Виловски|Тодором Стефановићем Виловским]]. Митровчани су га за посланика изабрали и 1881. годиме али срез није могао заступати због незаконитих избора у Земуну.
 
Био је ожењен са [[Бојана Николајевић|Бојаном Николајевић]], синовицом крушедолског [[Архимандрит|архимандрита]] и горњокарловачког епископа [[Лукијан Николајевић|Лукијана Николајевића]], са којом је добио пет синова Жарка (добио кћерке Олгу, Бојану и сина Дамјана), Милана (добио сина Светислава и кћерку Јелку - удато Милановић), Дејана (добио кћерке Емилију, Марију и Веру - удато Ранков), Славка (није имао деце) и Србислава (добио кћерке [[Олга Јеврић|Олгу]] и Мирјану - удато Јеврић Лазаревић).
 
Залагао се за очување православља у селима јаменских филијала у некадашњој Бродској регименти (Стошинци, Рајево село, Врбања, Сољани, Дреновци, Рачиновци, Гуња, Ђурићи и Подгајци). За Рајево Село издејствовао је 1898. године самосталну парохију у која су ушла поменута села, осим Стошинаца који су припали јаменској парохији.