{{цитат|Жеђ и страст за свешћу о виђеном, додирнутом, мирисаном, кушаном, чутом, мишљеном, јесу сметње уму. Када је монах напустио менталне сметње у ових шест случајева, [његов] ум постаје употребљив за оне ствари које треба сазнати непосредним знањем.<ref>[http://srednjiput.rs/pali-kanon/sutta-pitaka/samyutta-nikaya/sn-xxvii-3-vinnana-sutta/ Viññāna sutta]</ref>|[[Сидарта Гаутама]]}}
Свест је реакција или одговор који за основу има једнoједно од шест чула ([[око]], [[ухо]], [[нос]], [[језик]], [[тело]] и [[ум]]), а за свој предмет једну од њима одговарајућих појава (лик, звук, мирис, укус, опипљиво и идеју или мисао). На пример, свест о виђеном (''cakkhu-viññana'') има око као основу и видљив лик као објекат. Ментална свест (''[[Manas-vijnana|mano-viññana]]'') има ум (''manas'') као основу и идеју или мисаону појаву (''[[dhamma]]'') као свој предмет. Слично осећају, опажају или вољи, свест је такође шестоврсна, у односу на шест врста чула.<ref>[http://srednjiput.rs/tumacenja/walpola-rahula/prva-plemenita-istina/ Prva plemenita istina : Dukkha]</ref>
