Фочански прописи — разлика између измена

Почетком [[1942]]. године руководство [[НОП]]-а се преместило на новооcлобођенy територију са центром у Фочи, где је развило свестрану активност и где се задржало све до маја [[1942]]. године. На овој ocлобођеној територији, која је обухватала Црну Гору, Санџак и Источну Босну беспрекорно је деловала нова власт и остали војно-позадински органи. 2. фебруара ЦК [[КПЈ]] је објавио два врло значајна документа: "Задаци и устројство народноослободилачких одбора" и "Објашњења и упуства за рад НОО у ослобођеним крајевима". Ова документа је написао Моша Пијаде, који је користио лично искуство и постојећe материјале. Основни задаци НОО су формулисани према Фочанским прописима у 10. тачака, у којима се поред конкретних задатака и оквира делатности , утрђује и начин њихових конституисања са широком лепезом надлежности. Поред политичке делатности, поред бриге за снабдевање војске и становништва, безбедности, организације рада позадине-НОО су у исто време били и управни и извршни органи, јер су вршили функцију суда, пореске и друге финансијске послове. Други фочански документ "Објашњења и упуства за рад НОО у ослобоџеним крајевима" даје упуства како за рад НОО, тако и за начин њиховог избора. Овим документом су тачно разграничене компентенције НОО од других организација НОП-а и посебно од НО одреда. Њихов значај се огледа у томе што је то први озбиљнији покушај кодификације нове револуционарне власти од стране војног руководства НОП-а [[Југославија|Југославије]].