Пали канон — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
|||
Ред 1:
[[Датотека:Tipitaka1.jpg|thumb|Стандардно тајландско издање Пали канона]]
'''Пали канон''' је збирка списа [[теравада]] будизма, који су сачувани на [[пали]] језику.<ref>Gombrich, ''Theravada Buddhism'', 2nd edn, Routledge, London, 2006
Типитака је једини потпуно сачуван канон од свих раних будистичких школа, те је најближи изворном Будином учењу. Будистички канон не чини једна књига, попут [[Нови завет|Новог завета]] у хришћанству или [[Куран]]а у исламу, већ огроман корпус текстова у којима је вековима после Будине смрти бележено његово учење.{{sfn|Kovačević|2014|pp=16}}
Канон је вековима преношен усмено, да би кроз серију [[Будистички сабори|будистичких сабора]] био стандардизован и записан.<ref>Harvey, ''Introduction to Buddhism'', Cambridge University Press
== Назив ==
Ред 19:
Током векова, унутар [[Санга|санге]] постојали су монаси специјализовани за памћење сутри.{{sfn|Kovačević|2014|pp=18}} [[Сарипута]] је био учени [[брахман]] који је вероватно био први систематизатор Будиног учења по традиционалној индијској методи мнемотехничких шаблона.<ref name="teret"/> Метода шаблонизације Будиних говора је досегла усавршење у раној будистичкој књижевности.<ref name="teret">[http://srednjiput.rs/tumacenja/cedomil-veljacic/veljacic-budizam/pitaja-o-nosiocu-tereta/ Čedomil Veljačić, Pitaja o nosiocu tereta moralne odgovornosti]</ref>
За владавине краља [[Ашока|Ашоке]], у 3. веку п. н. е, Будино учење је пренето на [[Шри Ланка|Шри Ланку]], где су око 100. године п. н. е. дела пали канона записана и похрањена из страха пред прогонима.<ref name="Historijski uvod">[http://srednjiput.rs/tumacenja/cedomil-veljacic/veljacic-budizam/historijski-uvod/ Čedomil Veljačić » Budizam » Historijski uvod]</ref>
Пали канон је коначно записан четири века после Будине смрти, на [[Будистички сабори|сабору]] у Шри Ланки у 1. веку п. н. е. Према предању, било је време велике глади, број монаха се веома смањио, те је постојала опасност да усмено преношење Канона буде потпуно прекинуто. Легенда каже да је за сваку никају остао само по један монах који ју је знао целу напамет. Да би се избегао потпуни губитак Канона, одлучено је да се он запише на палмовим листовима, а надаље је преписиван.{{sfn|Kovačević|2014|pp=19}}
== Садржај ==
| |||