Упанишаде — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
м Разне исправке |
||
Ред 3:
Најстарије Упанишаде потичу из [[предбудистичко доба|предбудистичког]], а млађе из [[хришћанство|хришћанског]] доба. Упанишаде су између 700. и 500. п. н. е. сатстављали шумски аскети као завршне делове [[Веде|Веда]]. Познате су и као шрути, односно текстови „за слушање“ и скоро сва њихова учења у дијалошкој су форми. Значење речи упанишада је „седећи доле поред“ [[гуру]]а који преноси своја учења. Записано је више од стотину компилација ових дијалога, мада је само њих тринаест прихваћено за смрити, односно свете списе. Упанишаде расправљају о односу појединца и свемира, о природи универзалне душе, о значењу живота и природи живота после смрти.
Упанишаде су први текстови поштовани међу Индијцима који означавају идеју да једно непромењиво [[атман|сопство]] прелази из једног тела у друго, и то у зависности од [[карма|поступака]]. Тако добри поступци доносе добре плодове, а лоши резултирају будућом реинкарнацијом.<ref>Kembridžova ilustrovana istorija religije (pp. 35-36), Stylos, Novi Sad
== Упанишадско раздобље ==
Ред 9:
Упанишадско раздобље (800-450. п. н. е.) једна ја од највећих ера стваралачког мишљења у историји [[хиндуизам|хиндуизма]]. Било је обележено повећаним занимањем за питање људског постојања. Упанишадске [[аскеза|аскете]] су били филозови, учитељи и видовњаци. Живели су по шумским сколништима. Дане су проводили у проучавањима, посматрањима и претресању збуњујућих питања о космосу. Ови пустињаци су привлачили младе дихове који су се надали да ће се укључити у њихове расправе и тако достићи просветљење.
Традиција упанишада сродна је са другим аскетским традицијама које су се развиле у исто време или касније. Оне су познате као [[шрамана]] и карактерише их идеологија повлачења из света и практиковања аскетизма. У текстовима насталим од 800. до 400. године пре наше ере много је трагова оваквих веровања и учења по којима је живот [[патња]], а ослобађање долази једино кроз прекидање веза са светом. Најважније од ових традиција, које су се одржале и касније развиле, јесу [[будизам]] и [[ђаинизам]].<ref>Kembridžova ilustrovana istorija religije (pp. 35-36), Stylos, Novi Sad
== Рукописи ==
Ред 27:
== Литература ==
* Madhu Bazaz Wangu, Hinduizam, prevod: Jasna Jerbić, Čigoja štampa. {{page|year=2002|id=ISBN 86-7558-042-8|pages=}}
* Kembridžova ilustrovana istorija religije, Stylos, Novi Sad
{{клица-филозофија}}
| |||