Germanistika — разлика између измена

Od kraja 19. veka prisutna je podela na „Staru germanistiku“, nem. Altgermanistik (jezik i književnost Ranog doba i [[Средњи век|Srednjeg veka]]) „Novu germanistiku“, nem. Neugermanistik (jezik i književnost [[Novo doba|Novog doba]]), a od sredine 60-tih godina 20. veka izdvaja se i „Germanistička lingvistika“ kao samostalna disciplina. Termin lingvistika, nem. Linguistik, se u literaturi uglavnom koristi za novija proučavanja jezika, dok se termin nauka o jeziku, nem. Sprachwissenschaft, koristi za starije periode u proučavanju jezika. Neki autori danas prave podelu i na „Domaću germanistiku“, nem. Inlandsgermanistik i „Stranu germanistiku“, nem. Auslandsgermanistik, u okviru koje posebno mesto zauzima „Nemački jezik kao strani“ nem. Deutsch als Fremdsprache.<ref>Stefan Scherer/Simone Finkele: ''Germanistik studieren. Eine praxisorientierte Einführung'', Darmstadt: Wissenschaftliche Buchgesellschaft. {{page|year=2011|isbn=. ISBN 978-3-534-23891-0|pages=}}.</ref>

# SCHÜLER Duden : Literatur, Mannheim. {{page|year=2000|isbn=. ISBN 978-3-411-05403-9|pages=. стр. 138-140}}.

# METZLER Lexikon Sprache, Stuttgart, Weimar. {{page|year=2010|isbn=. ISBN 978-3-476-02335-3|pages=. стр. 236}}.

# Gero von Wilpert, Sachwörterbuch der Literatur, Stuttgart, 2001. pp. 306,{{page|year=|isbn=978-3-520-23108-6 |pages=}}

# METZLER-Literatur-Lexikon, Stuttgart. {{page|year=1990|isbn=. ISBN 978-3-476-00668-4|pages=. стр. 176-177}}.