Устав Хрватске — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање |
|||
Ред 10:
Године [[1974]]. у [[Београд]]у је Скупштина СФРЈ изгласала [[Устав Југославије од 1974. године|Устав Југославије]] по коме су свих шест [[република]] чланица и две [[покрајина|аутономне покрајине]] добиле велика овлаштења у погледу вођења политике. Заправо уведена је децентрализација власти, која је касније довела и до [[распад СФРЈ|распада Југославије]]. Устав СФРЈ из 1974. је вероватно био одговор на [[Хрватско прољеће|МАСПОК]] тј. "хрватско прољеће", када је дошло до великих побуна у СР Хрватској против заједничког живота са осталим народима СФРЈ. <ref name="запслав">[http://www.zapadnaslavonija.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=81:2011-10-03-07-11-58&catid=39:2011-09-28-09-28-42&Itemid=57 РАЗГРАДЊА ЈУГОСЛАВИЈЕ ПО УСТАВУ ИЗ 1974. ГОДИНЕ], Приступ 17. 9. 2013.</ref>
Крајем [[1989]]. године, у Југославији је уведен [[вишепартијски систем]]. То је довело до тога да се после више од 40 година оснивају нове странке на подручју СФРЈ. У СР Хрватској су током априла (22. и 23.) и маја (6. и 7.)[[1990]]. године организовани председнички, парламентарни и локални избори. Главни ривали су били [[Хрватска демократска заједница]] и њен лидер [[Фрањо Туђман]], а са друге стране [[Савез комуниста Хрватске]] који је предводио [[Ивица Рачан]]. ХДЗ и Туђман су однели победу на председничким и парламентарним изборима. Док су на локалним изборима резултати били подељени. ХДЗ је победио у чисто [[Hrvati|хрватским]] срединама и националним мешовитим са хрватском већином. <ref name="obavestajac"/>
{{цитат|ХДЗ је странка опасних намера|Ивица Рачан, 1990}}
Ред 16:
Већ крајем маја 1990. године ХДЗ и Фрањо Туђман су формирали власт у СР Хрватској, преузели су контролу над [[медији]]ма, тужилаштвом, локалном самоуправом и [[MUP RH|полицијом]]. Полиција до маја 1990. је била углавном попуњена [[Срби у Хрватској|српским]] или национално мешаним кадорвима, врло мало [[Хрвати]]ма. Разлог томе је што Хрвати нису осећали [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]] као своју домовину (већ искључиво Хрватску), па су и државне органе и институције углавном [[бојкот]]овали. [[Немири на Максимиру|Нереди на Максимиру]] 13. маја 1990. су послужили ХДЗ да очисти полицију СР Хрватске од српских кадрова. <ref name="obavestajac"/>
Већ крајем јула, 25.7.1990. хрватски Сабор доноси одлуку по коме [[грб Републике Хрватске|шаховница]] постаје симбол СР Хрватске, уместо звезде петкокраке, а из назива је избрисан придев "социјалистичка", односно СР Хрватску мења назив у Република Хрватска. Исто тако је и Председништво СР Хрватске донело одлуку, коју је упутило хрватском Сабору којом предлаже доношење новог устава до краја године. Ова одлука је подржана од стране сва три већа: Веће удруженог рада, Веће општина и Друштвено-политичког већa.
Средином августа 1990. на подручју северне [[Далмација|Далмације]] и [[Lika|Лике]] ничу барикаде локалних мештана, који су били у страху од упада припадника [[MUP RH|хрватске полиције]], која је сада имала измењен национални састав, већином хрватски. Видевши да нема [[војска|војску]], [[Влада Републике Хрватске|хрватска Влада]] одлучује да увезе наоружање из иностранства и тако формира себи војне формације за обрачун са грађанима српске националности и ЈНА. То [[илегално наоружавање Хрватске]] се десило октобра и новембра 1990. године. <ref name="obavestajac"/>
| |||