Јохан Готфрид Гале — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м datum |
Спајање |
||
Ред 1:
{{Научник
|име = Јохан Готфрид Гале
Линија 22 ⟶ 21:
== Биографија ==
Рођен је у месту Папстхаусу, два километра западно од [[Радис]]а у близини града [[Грефенхајнихен]] у данашњој [[Немачка|немачкој]] савезној држави [[Саксонија-Анхалт]], као први син Мари Хенријет, рођене Паније (1790-1839) и Јохана Готфрида Галеа (1790–1853). Гимназију је похађао у граду [[Лутерштат Витенберг]], а студирао на [[Хумболтов универзитет у Берлину|Универзитету у Берлину]] од 1830-1833. У гимназији у [[Губен]]у је предавао математику и физику, а касније је прешао на Берлинску гимназију.<ref>{{Cite book |title=The Biographical Encyclopedia of Astronomers |last=Hockey|first=Thomas |year=2009|publisher=Springer Publishing |isbn=978-0-387-31022-0 |accessdate=August [[15. јануар]]а [[2015]]. |url=http://www.springerreference.com/docs/html/chapterdbid/58496.html}}</ref>
Од 1835. почео је да ради као асистент [[Јохан Франц Енке|Јохану Францу Енкеу]] у новооснованој [[Берлинска опсерваторија|Берлинској опсерваторији]]. Тамо ће радити наредних 16 година користећи искључиво [[рефрактор]] пречника објектива 22
=== Откриће Нептуна ===▼
Године 1847. Гале је наследио Фридриха Вилхелма Беселла као директор опсерваторије Конихгсберг, али је повукао своју номинацију почетком 1848. године због интриге против њега коју је водио Карл Густав Јакоб Јакоби.<ref>Дитрих Ватенберг: ''Nach Bessels Tod - Eine Sammlung von Dokumenten''. Veröffentlichungen der Archenhold-Sternwarte Berlin-Treptow Nr.7. 1976</ref>
Године 1851. преселио се у [[Вроцлав]] где је постао директор локалне опсерваторије, а 1856. је постао професор астрономије на тамошњем универзитету.
Године 1897. је Гале се вратио у [[Потсдам]], где је преминуо у 98. години. Надживели су га супруга и два сина - Андреас Гал и Георг Гал (1860–1946). У Грефенхајнихену је 1977. године постављена спомен-плоча у његову част.
Главно научно достигнуће Јохан Галеа је откриће планете [[Нептун]] на основу прорачуна [[Ирбен Леверије|Ирбена Леверијеа]]. У својој докторској дисертацији 1845. он је дао критички осврт на запажања [[Уран]]а [[Оле Кристенсен Ремер|Олеа Ремера]] за период од 20. до 23. октобра 1706. Копију своје тезе је послао Леверијеу, али је одговор добио тек годину дана касније. У писму примљеном 23. септембра 1846, као одговор Леверије га је замолио да погледа ка одређеном подручју неба не би ли видео нову планету, која би објаснила одређене сметње у кретању Урана. Исте ноћи, након што му је Енке дао дозволу (мада против своје воље), у сарадњи са својим асистентом [[Хајнрих Даре|Хајнрихом Дареом]] Гале је пронашао нову планету само 1 степен даље од предвиђене позиције. Гале је увек одбијао да прими заслуге за откриће Нептуна, већ их је приписивао Леверијеу.
== Каснија каријера ==
Године 1851. преселио се у [[Вроцлав]] где је постао директор локалне опсерваторије, а 1856. је постао професор астрономије на тамошњем универзитету. У Вроцлаву је радио више од 45 година, а 1875/76. године изабран је за ректора.<ref>[http://www.historische-kommission-muenchen-editionen.de/rektoratsreden/anzeige/index.php?type=rektor&id=420417343 Rektoratsreden (HKM)]</ref>Бавио се тачним одређивањем положаја планетарних орбита и развијањем метода за израчунавање висине [[поларна светлост|аурора]] и путања [[метеор]]а. Поред тога се бавио проучавањем [[Земљино магнетно пољe|Земљиног магнетног поља]] и [[климатологија|климатологије]]. Укупно је објавио преко 200 научних радова.
Његово име носе по један кратер на [[Месец]]у и [[Марс]]у, [[2097 Galle|један астероид]], као и један од Нептунових прстенова.
| |||