Привремено народно представништво Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца — разлика између измена

нема резимеа измене
 
Уверено да само држава уређена по начелима потпуних грађанских слобода, правне једнакости, културног и социјалног прогреса, може бити безбедна од опасности споља и изнутра, Народно претставништво јe задовољно што јe већ пре његова састанка проглашена даља немогућност феудалних аграрних одношаја..."
 
Дискусију о Адреси отворио јe претседник Министарског савета Стојан Протић који јe пред Народним претставништвом приказао унутрашњу и спољну ситуацију y којој сe земља налазила. Он јe нагласио да признање државе Срба, Хрвата и Словенаца од стране Савезника још није извршено, па јe y вези са тим, отворено и јасно, изнео разне аспирације на поједине делове државне територије од стране суседа. Чинећи ове напомене и саопштења Протић сe обратио посланицима:
 
„Ви можете увидети колико јe деликатан и тежак положај нашег младог Краљевства на Конгресу мира. После победе над непријатељем, ми сад морамо уверавати наше Савезнике и пријатеље, колико су наша пожртвовања оправдана, ми апелујемо на њихова начела и свечане изјаве и призивамо их y помоћ противу тајних уговора, раније начињених противу наших народних права. Ситуација заиста колико деликатна толико заплетена и мучна... Ми смо, по свом дубоком уверењу, имали право и дужност, да изнесемо и поставимо пред суд европски, који гради будући мир, цело наше народно питање. Ми сматрамо да би сe огрешили и о свој народ и о будући мир кад то не бисмо учинили. Ми верујемо да смо дужни били бити искрени и према својим Савезницима казујући им целу истину и износећи им право стање целе ствари. Ми смо исто тако решени и одлучно бранити наше праведне захтеве, уверени да тиме чинимо једну свету дужност и према себи и према Савезницима, јер ни један свој захтев не заснивамо на принципима прошлости и принципима, који би данас сутра могли непријатељима слободе и напретка човечанства послужити као сретство за њихове сврхе и планове.
 
„Ја сe нећу овде дуго задржавати на оним тешким и y исто време деликатним односима између окупационе италијанске војске и нашег становништва на целом овом широком и дугом појасу нашег Краљевства, који по злој судбини долази y окупациону област. Ситуација јe ова колико необична и неприродна толико за нас веома мучна јер ставља нерве онамошњег нашег становништва на врло тешку пробу. У тој области нашег Краљевства, која јe по народу и која то живо жели да буде, саставни део Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца, сав јe народ чисто наш, осим спорадичних и незнатних оаза талијанских. Па ипак y целој тој области талијанска војска да држи ред и поредак? Ја ћу споменути само неколико ноторних факата о држању окупаторских италијанских власти: оне свуда истичу талијанске заставе a наше народне и нашу нову државну заставу забрањују. Оне траже и изнуђавају заклетве, оне траже од свих чиновника нове нарочите молбе да ступе y службу талијанску и да сe сматрају као талијански чиновници, оне депортирају наше виђене људе. Несугласице, неспоразуми па и сукоби су неизбежна и природна последица овога ненормалног стања ствари. A како морају дејствовати на сав тај део нашега народа, као и на нас саме, речи поштованог претседника талијанске владе, да сe Италија не може оглушити позиву „најиталијанскије" вароши [[Ријека (град)|Ријеке]]? Лако вам јe замислити и претставити, вама који тако исто добро знате као и ја сам, да нас хрватска Ријека не само зове него и преклиње да јe ми што пре y наручја своја примимо и загрлимо, и да то исто чини и цела [[Истра]] и цела [[Горица|Горичка област]]... Велики број Талијана y [[Трст]]у и Горици није довољан разлог не дати их нама, исто онако као што ни велики број Талијана y [[Њујорк]]у не би могао бити разлог одрицати га [[Сједињене Америчке Државе|Сједињеним америчким државама]]. Земља, цела област тршћанска и горичка, као и ријечка наша јe, као што јe наша и цела област [[Бачка|Бачке]] и западног [[Банат]]а, коме природно припадају и [[Темишвар]], [[Вршац]] и [[Бела Црква]], без обзира на то што јe непријатељ намерно, с планом и силом власти, променио сразмеру народних елемената y ове три вароши за последња два века.
 
„Ми тражимо примену принципа, које су наши Савезници истакли y борби противу насилничких германских теорија: сва наша потраживања заснивамо на принципима слободе народног самоопредељења, начело народности независног и самосталног суда и изборног суда Америке. Ако други принципи вреде за друге, онда они треба да вреде и за нас, y толико пре што ми и сада њих тражимо само као помоћне принципе првих, a не као главне".
 
У целој дискусији народно уједињење приказано јe као историска неопходност и свршен чин, који сe мора признати међународним потврдама. Говори су били прожети жучним протестом противу свих иностраних тенденција које су ишле за ометањем јединства, цепањем државне територије и ампутирањем појединих њених делова, a нарочито противу тајног [[Лондонски уговор|Лондонског пакта]]. Говори [[Матко Лагиња|Матка Лагиње]] и Првислава Грисогона, [[Милорад Драшковић|Милорада Драшковића]] и дон [[Јурај Бијанкини|Јураја Бијанкиниа]] били су нарочито запажени по својој садржајности, обимности и категоричком излагању. На састанку од 24. марта Адреса јe y плануму, по завршетку дискусије, усвојена једногласно. Нарочито изасланство Народног претставништва предало јe Адресу Престолонаследнику Регенту Александру.
 
<ref>[http://www.dlib.si/details/URN:NBN:SI:DOC-1NOTCT4O/?=&query=%27rele%253dknjige%27&pageSize=25&flanguage=scc ЈУГОСЛОВЕНСКЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ И САБОРИ (ст. 341 — 348)]</ref>