Амерички рат за независност — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м sitno
Нема описа измене
Ред 27:
 
После 1778, Британија је преусмерила своју пажњу на јужне колоније, што јој је донело почетне успехе када су поново освојили [[Џорџија|Џорџију]] и [[Јужна Каролина|Каролину]] 1779. и 1780. Британске снаге су покушале да потчине [[Вирџинија|Вирџинију]] 1781, али је француска [[битка код Чесапика|поморска победа]] изван [[залив Чесапик|залива Чесапик]] довела до [[опсада Јорктауна|француско-америчке опсаде Јорктауна]] и заробљавања 7.000 британских војника. Овај пораз је сломио вољу Британије за даљим ратовањем. Ограничене борбе су се наставиле кроз 1782, када су почели мировни преговори. [[Париски мир (1783)|Париским миром]] из 1783. је окончан рат и признат је суверенитет САД на територији грубо ограничено данашњом Канадом на северу, [[Флорида|Флоридом]] на југу и реком [[Мисисипи (река)|Мисисипи]] на заоаду. Склопљен је и шири међународни мир, ком је размењено још неколико територија.
 
== Позадина ==
=== Порези ===
[[File:Parliament Stamp Act1765.jpg|thumb|upright|Обавештење о Закону о таксеним маркама из 1765. у новинама.]]
 
Крај [[Седмогодишњи рат|Седмогодишњег рата]] 1763. ([[Фрацуско и индијански рат|Француског и индијанског рата]] у Северној Америци) је донео Великој Британији успех у протеривању Француза из Северне Америке, али такође и велики дуг. Порези у Великој Британији су већ били врло високи и мислило се да би америчко колоније требало да плаћају за војнике стациониране тамо. Парламет је марта 1765. усвојио [[Закон о таксеним маркама]], који је од 1. новембра колонијама први пут увео директне порезе. Међу америчким говорницима ово је наишло на јаку осуду, који су тврдили да њихова права као Енглеза значе да се њима [[нема опорезивања без права гласа|не могу наметати порези]], јер нису имали своје представнике у Парламенту.<ref>{{cite book|author= Gladney, Henry M. |title=No Taxation without Representation: 1768 Petition, Memorial, and Remonstrance|year=2014|url=http://www.hgladney.com/PMR/No_Taxation_without_Representation_(book_description).pdf}}</ref> У исто време колонисти су одбили решење да им се омогући зауступање у парламенту, тврдећи да ид њихови локални услови чине то немогућим.
 
Грађанска непослушност је спречила спровођење овог закона, а организовани су бојкоти британске робе. Отпор је био неочекиван међу Британцима. Промена владе у Британији је довела до повлачења Закона о таксеним маркама, али такође и до усвајања [[Деклараторни акт|Деклараторног акта]], који је тврдио да су „наведене колоније и планаже у Америци биле, јесу и биће подређене и зависне од империјалне круне и парламена Велике Британије”.<ref>{{cite book|author=Charles Howard McIlwain|title=The American Revolution: A Constitutional Interpretation|url=https://books.google.com/books?id=uPCOs3MBUUEC&pg=PA51|year=1938|page=51}}</ref>
 
У својим изјавама Американци су сматрали све унутрашње порезе као што је Закон о таксеним маркама за незаконите, али не и спољашње порезе као што су царинске дажбине. Парламент је 1767. усвојио [[Таунзендов акт]], који је увео царине на разну британску робу извожену у колоније. Американци су и ово брзо осудили као незаконито, јер намера овог је била да се увећају дажбине, а не да се регулише трговина. У Бостону су 1768. избили немири због покушаја да се спречи кријумчарење и око 4000 британских војника је послато да заузму град. Парламент је претио становницима Масачусетса оптужбама за издају Енглеске. Незастражени, колонисти су основали нова удружења како би бојкотовали британску робу, мада мање успешно него прошли пут пошто се роба која је подлегала Таузендовом закону широко користила. У марту 1770. пет колониста је убијено у "[[Бостонски масакр|Бостонском масарку]]", изазвавши бес. Парламент је 1770. покушао да удовоји Американцима укидајучи све порезе осим пореза на [[чај]].
 
Да би спасила [[Источноиндијска компанија|Источноиндијску компанију]] од финансијских потешкоћа, Британци су 1773. покушали да увећају њену трговину чајем смањијући цену чаја и именујући неке трговце у Америци да га примају и продају. Искрцавању овог чаја су се одупирало све колоније, и када је краљевски гувернер Масачусетса одбио да из Бостона пошање назад бродове са чајем, [[Патриоти]] су [[Бостонска чајанка|уништили кутије чаја]].
 
== Почетак рата и учесници ==