Минхенски псалтир — разлика између измена

[[Датотека:Minhenski_psaltir1.jpg|мини|десно|250п|Страница Минхенског псалтира]]

'''Минхенски псалтир''' (још и ''Српски псалтир'', ''Минхенски буквар'', ''Минхенски абецедар'') ({{јез-нем|Serbischer Psalter}}, {{јез-лат|Codex Monacensis Slavicus 4}}) је настао крајем [[14. век|XIV века]]<ref name="БДБ">{{cite web|url=http://www.bsb-muenchen.de/Serbischer_Psalter.729+M50f5b2dfb1b.0.html|title=Die Bayerische Staatsbibliothek ''Serbischer Psalter''|accessdate = 24. 5. 2010}}</ref> и према мишљењу [[српска академија наука и уметности|академика]] [[Војислав Ј. Ђурић|Војислава Ј. Ђурића]], то је ''најраскошнија српска књига из средњег века''<ref>{{cite news |last=Ђурић|first=В|authorlink= |coauthors= |title=Сликарство код Срба у средњем веку (7)|url=http://www.glassrpske.com/vijest/14/feljton/8599/cir/Slikarstvo-kod-Srba-u-srednjem-veku-7.html |work= |publisher=[[Глас Српске]]|date = 22. 6. 2008. |accessdate = 24. 5. 2010}}</ref>. Рађен је или за [[лазар Хребељановић|кнеза Лазара]] ([[1371]]—[[1389]]) или за његовог сина [[Стефан Лазаревић|Стефана]] ([[1389]]—[[1427]])<ref name="БДБ" /> и има преко двеста страница, димензија 28 x 19.5 [[центиметар|cm]]<ref name="БДБ" />, од чега се на њих 148 налазе илустроване [[Минијатура|минијатуре]]<ref name="БДБ" />. Писан је [[српскословенски језик|српском редакцијом црквенословенског језика]], старом [[унцијал]]ном [[Ћирилица|ћирилицом]]<ref name="БДБ" />, а данас је део колекције [[Баварска|Баварске]] државне библиотеке, из [[Минхен]]а.

 

Није познато када је тачно настао, али је највероватније био део библиотеке Стефана Лазаревића. Касније је припадао библиотеци [[Ђурађ Бранковић|Ђурђа Бранковића]] ([[1427]]—[[1456]]) и сматра се да га је неко од његових потомака однео у [[фрушка гора|фрушкогорски]] [[манастир Привина Глава]]<ref name="Политика">{{cite web|url=http://www.unilib.bg.ac.rs/zajednica01/izdanja/visokoskolske_biblioteke/god3/br1/7.php|title=Трагање за „Минхенским Псалтиром“ Наслеђе Ђурђа Бранковића|accessdate = 24. 5. 2010}}</ref>.[[Патријарх српски|Српски патријарх]] [[Пајсије I Јањевац|Пајсије Јањевац]] ([[1614]]—[[1647]]) га је пронашао у манастирској ризници и позајмио га, да би [[средњовековни псалтир|псалтир]] укоричио и преписао [[1629]]. године<ref name="БДБ" />. Овај препис је касније завршио у [[Народна библиотека Србије|Народној библиотеци Србије]] и уништен је током [[трећи рајх|нацистичког]] [[бомбардовање Београда (1941)|бомбардовања Београда]] [[6. април|06.04.]] [[1941]]. године<ref name="Политика" />. Оригинал псалтира је током [[Велики турски рат|Великог бечког рата]], један баварски официр [[1688]]. године узео из манастира и понео са собом, да би га [[1689]]. године поклонио манастиру Готесцел, у [[Баварска шума|Баварској шуми]]<ref name="БДБ" />. Књига [[1782]]. године прелази у манастир [[Свети Емерам|светог Емерама]] у [[Регензбург]]у<ref name="БДБ" />, а од [[1810]]. године се налази баварској краљевској библиотеци. Псалтир је први објавио [[Ватрослав Јагић]], [[1906]]. године<ref name="Политика" />.