Облик државе — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
{{Облици држава}}
'''Облик државе''' или '''врста државе''' је структура, одређени модел државног уређења, укључујући и врсте територијалне организације, принципе, начине формирања и интеракције органа државне власти, као и метод добијања власти, како би се обезбједила примјена одређене државне политике.<ref>Теория государства и права / Под ред. Пиголкина А. С. — Изд-во: Городец, 2003. — С. 42.</ref> Скуп различитих знакова државнох уређења разликује једну државу од друге.
До различитог облика државе долази усљед утицаја различитих фактора, као што су историјски, привредни и политички фактори. Главни међу њима су сљедећи:<ref>Мелехин А. В. Теория государства и права: учеб. / А. В. Мелехин. — М. : Маркет ДС, 2007. — С. 154.</ref>
* историјска традиција развоја националне државе;
* историјске карактеристике формирања националне државе;
* реални однос друштвених снага у земљи;
* национални састав становништва;
* менталитет становништва;
* страно присуство;
* животни стандард;
* степен утицаја бивших метропола на избор облика државе у пријашњим колонијама;
* улога међународне заједнице.
Облик државе у сваком случају зависи од изазова са којим се држава суочава и начина на који функциониште.
== Елементи облика државе ==
* '''[[Облик државне владавине|Облик владавине]]'''
* '''[[Облик државног уређења|Облик уређења]]'''
* '''[[Политички режим|Државни (политички) режим]]'''
== Типологија облика државе ==
=== Монократски облик државе ===
У основи организације државне власти лежи принцип [[аутократија|самовлашћа]]. Државна власт је концентрисана у рукама једној особе (султан у Оману), или једног државног органа (Виши савјет емира у УАЕ) или нека друга врста државних органа (нацистички режим у Њемачкој и фашистички режим у Италији, режим [[Иди Амин|Идија Амина]] у Уганди 1979.). За такву државну власт карактеристичан је затворени [[тоталитаризам|тоталитарни режим]], који онемогућава утицај интересних група на власт, штавише, да такви напори могу довести до [[Политички прогон|сурових казни]]. У држави влада идеолошки [[монизам]], једностраначје или је усвојен принцип једног мандата за владајућу партију.<ref name="ЧИРКИН">Чиркин В. Е. Государствоведение: Учебник / В. Е. Чиркин. — М. : Юристъ, 1999. — С. 132—135.</ref>
Монократски облик државе може имати сљедеће варијанте:
* Теократска монократија, постоји у земљама муслиманског фундаметализма (Саудијска Арабија, Катар, УЕА).
* Екстремистичка (фашистичка) монократија (фашистичка Италија, нацистичке Њемачка, Франкова Шпаније, режим Црвених кмера у Камбоџи);
* Милитаристичка монократија, када државна власт припада војном савјету, а уствари њеном лидеру (Садам Хусеин у Ираку, у данашње вријеме Мјанмар, Фиџи).
* Монократија тоталитарног социјализма (СССР, од 1953. Сјеверна Кореја).
=== Поликратски облик државе ===
== Види још ==
* [[Подјела власти]]
== Извори ==
{{Reflist}}
[[Категорија:Друштво]]
|