Облик државе — разлика између измена

м
Враћене измене Сербијана (разговор) на последњу измену корисника MilicevicBot
м (Враћене измене Сербијана (разговор) на последњу измену корисника MilicevicBot)
{{bez_izvora}}
{{Облици држава}}
'''Облик државе''' или '''врста државе''' је начин на који је [[држава]] организована тј. састав и везе њених органа, како међу собом тако и са [[народ]]ом.
'''Облик државе''' или '''врста државе''' је структура, одређени модел државног уређења, укључујући и врсте територијалне организације, принципе, начине формирања и интеракције органа државне власти, као и метод добијања власти, како би се обезбједила примјена одређене државне политике.<ref>Теория государства и права / Под ред. Пиголкина А. С. — Изд-во: Городец, 2003. — С. 42.</ref> Скуп различитих знакова државнох уређења разликује једну државу од друге.
 
== Основни облици ==
До различитог облика државе долази усљед утицаја различитих фактора, као што су историјски, привредни и политички фактори. Главни међу њима су сљедећи:<ref>Мелехин А. В. Теория государства и права: учеб. / А. В. Мелехин. — М. : Маркет ДС, 2007. — С. 154.</ref>
* историјска традиција развоја националне државе;
* историјске карактеристике формирања националне државе;
* реални однос друштвених снага у земљи;
* национални састав становништва;
* менталитет становништва;
* страно присуство;
* животни стандард;
* степен утицаја бивших метропола на избор облика државе у пријашњим колонијама;
* улога међународне заједнице.
 
Постоје четири основна државна облика:
Облик државе у сваком случају зависи од изазова са којим се држава суочава и начина на који функциониште.
 
I [[облик државе|облик владавине]] (према положају [[Шеф државе|шефа државе]]):
== Елементи облика државе ==
# [[монархија]]
#: [[неограничена монархија]]
#: [[ограничена монархија]] ([[Уставна монархија|уставна]] и [[уставна монархија|парламентарна]])
# [[република]]
#: [[Апсолутистичка република|апсолутистичка]], [[Уставна република|уставна]] и [[Парламентарна република|парламентарна]]
#: [[Предсједничка република|предсједничка]] и [[Полупредсједничка република|полупредсједничка]]
II [[облик државног уређења]] (према односу централних и нецентралних органа)
# [[унитарна држава]] (проста држава)
#: централизована
#: децентрализована
#: [[регионална држава]]
# [[федерација]] (сложена држава)
# [[конфедерација]] (савез држава)
# [[унија]]
#: [[реална унија]]
#: [[персонална унија]]
III [[облик политичког уређења]] (према степену учешћа народа у државној власти)
# [[аутократија]]
# [[демократија]]
#: [[непосредна демократија]]
#: [[представничка демократија]] (посредна демократија)
IV [[облик државне власти]] (према односу [[Законодавна власт|законодавне]], [[Извршна власт|извршне]] и [[Судска власт|судске власти]]).
# [[јединство власти]]
# [[подјела власти]]
# [[равнотежа власти]]
 
== Други облици ==
* '''[[Облик државне владавине|Облик владавине]]'''
* [[Анархија]]
* '''[[Облик државног уређења|Облик уређења]]'''
* [[Аристократија]]
* '''[[Политички режим|Државни (политички) режим]]'''
* [[Бирократија]]
* [[Демократија]]
* [[Бикратија]] (двовлашће)
* [[Енархија]]
* [[Геронтократија]]
* [[Вазална власт]]
* [[Гинекократија]]
* [[Клирократија]]
* [[Олигархија]]
* [[Плутократија]] (власт богатих)
* [[Панкратија]] (свекратија)
* [[Поликратија]]
* [[Технократија]]
* [[Тимократија]]
* [[Тетрархија]] (четворовлашће)
* [[Теократија]]
 
Можемо поделити владавину по томе колика је власт:
== Типологија облика државе ==
=== Монократски облик државе ===
 
* [[Марксизам]]
У основи организације државне власти лежи принцип [[аутократија|самовлашћа]]. Државна власт је концентрисана у рукама једној особе (султан у Оману), или једног државног органа (Виши савјет емира у УАЕ) или нека друга врста државних органа (нацистички режим у Њемачкој и фашистички режим у Италији, режим [[Иди Амин|Идија Амина]] у Уганди 1979.). За такву државну власт карактеристичан је затворени [[тоталитаризам|тоталитарни режим]], који онемогућава утицај интересних група на власт, штавише, да такви напори могу довести до [[Политички прогон|сурових казни]]. У држави влада идеолошки [[монизам]], једностраначје или је усвојен принцип једног мандата за владајућу партију.<ref name="ЧИРКИН">Чиркин В. Е. Государствоведение: Учебник / В. Е. Чиркин. — М. : Юристъ, 1999. — С. 132—135.</ref>
* [[Етатизам]]
* [[Либерализам]]
* [[Монархизам]]
* [[Социјализам]]
* [[Тоталитаризам]]
 
== Види још ==
Монократски облик државе може имати сљедеће варијанте:
* [[Државно уређење]]
* Теократска монократија, постоји у земљама муслиманског фундаметализма (Саудијска Арабија, Катар, УЕА).
* [[Власт]]
* Екстремистичка (фашистичка) монократија (фашистичка Италија, нацистичке Њемачка, Франкова Шпаније, режим Црвених кмера у Камбоџи);
* [[Конститутивна држава]]
* Милитаристичка монократија, када државна власт припада војном савјету, а уствари њеном лидеру (Садам Хусеин у Ираку, у данашње вријеме Мјанмар, Фиџи).
* Монократија тоталитарног социјализма (СССР, од 1953. Сјеверна Кореја).
 
== Спољашње везе ==
=== Поликратски облик државе ===
<!----
 
[[Слика:2d_political_spectrum.png|десно]]
== Види још ==
* [[Подјела власти]]
 
Врсте друштвеног уређења:
== Извори ==
*[[Робовласништво]]
{{Reflist}}
*[[Племе|Племенско уређење]]
*[[Монархија|Монархизам]]
*[[Олидархија]]
*[[Република]]
*[[Анархизам]]
*[[Комунизам]]
*[[Фашизам]]
*[[Капитализам]]
-->
 
[[Категорија:Друштво]]