Миријан III — разлика између измена

| датум_смрти = [[360.]].

| владавина = [[318.]]. — [[360.]].

Према грузијским раним средњевековним [[летопис]]има и [[Житија Светих|житијама]], Миријан је био први [[Хришћанство|хришћански]] краљ Иберије. Хришћантво је примио захваљујући мисији [[Света Нина|свете Нине]], кападокијске мисионарке. Приписује му се прихватање кршћанства као државне религије у његовом краљевству, а [[Грузијска православна црква]] га слави као светитеља.<ref>David Marshall Lang (1956), ''Lives and legends of the Georgian saints'',. pp. 13-39. London: Allen & Unwin</ref> <ref>Machitadze, Archpriest Zakaria (2006), [http://www.pravoslavie.ru/english/071016173417.htm?/enarticles/070914113836%3f "The Feast of the Robe of our Lord, the Myrrh-streaming and Life-giving Pillar, Equals-to-the-Apostles King Mirian and Queen Nana, and Saints Sidonia and Abiatar (4th century)"], in [http://www.pravoslavie.ru/enarticles/070306192614 ''The Lives of the Georgian Saints'']. ''Pravoslavie.Ru''</ref>

Традиционална кронологија Принца Вахуштија Миријанову владавину — која је трајала 77 година — смешта у период од 268–345., док професор Кирил Томаноф сматра да је владао у периоду 284–361. Познат је и као савременик римског хисторичара [[Амијан Марцелин|Амијана Марцелина]] те се такође наводи и у јерменским летописима.<ref>Rapp, Stephen H. (2003), ''Studies In Medieval Georgian Historiography: Early Texts And Eurasian Contexts'',. pp. 293-295. Peeters Publishers, ISBN. {{page|year=|isbn=90-429-1318-5|pages=}}</ref> <ref>Cyril Toumanoff (1967). ''Studies in Christian Caucasian History'',. pp. 83-84, 377. Georgetown University Press</ref>

{{Извориreflist}}