Ибадизам — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке
Ред 1:
{{Ислам}}
'''Ибадитски покрет''', '''Ибадизам''' или '''Ибадити''' ({{lang-ar|{{large|الاباضية}}}} ''al-Ibāḍiyya'') је школа [[Ислам|ислама]] доминантна у [[Оман]]у и [[Занзибар]]у.<ref>[http://www.independent.co.uk/news/world/middle-east/the-vicious-schism-between-sunni-and-shia-has-been-poisoning-islam-for-1400-years--and-its-getting-worse-9139525.html Раскол између сунита и шиита трује ислам већ 1,400 година и постаје све гори]</ref> Ибадити се могу пронаћи и у [[Алжир]]у, [[Тунис]]у, [[Либија|Либији]] и [[Источна Африка|источној Африци]]. За овај покрет се верује да је основан 20 година након смрти муслиманског пророка [[Мухамед]]а, и претходи деноминацији [[Сунити|сунита]] и [[Шиити|шиита]]. Историчари и већина муслимана верују да је овај покрет реформисана секта у оквиру [[Хариџити|хариџита]] односно хариџитске школе;<ref name=val3>{{citeCite book|first=Valerie|last=Jon Hoffman|title=The Essentials of Ibadi Islam|location=Syracuse|publisher=Syracuse University Press|year=2012|isbn=978-0-8156-5084-3|pages=3}}</ref> Ибадити, међутим, негирају све осим пролазне сличности са хариџитима и истичу да су се само развили из исте групе претече.<ref name=val3/>
 
Иако се Ибадити строго придржавају [[Шеријат|шеријата]], у јавним и приватним стварима описани су као пуританци, карактер њиховог покрета се сматра једним од представника умерености и толеранције према другим религијама и погледима.<ref name=haw201>{{Cite book|author=[[Donald Hawley]]|title=Oman|edition=Jubilee|location=Kensington|publisher=Stacey International|year=1995|isbn=978-0-905743-63-9|pages=201}}</ref>
Ред 6:
== Историја ==
 
Школа је добила име по Абдулаху ибн Ибаду из племена Тамим.<ref name=uzi5>{{harvnb|Rabi|2006|pp=5}}</ref> Ибн Ибад био заслужан за осамостаљивање покрета и растанка од хариџита у време у које Абд ел Малика ибн Марвана, пети [[Омејади|омејадски]] владар, ступио на власт.<ref>Valerie Jon Hoffman, ''The Essentials'', .</ref> Међутим, прави оснивач био је Џабир ибн Зејд из [[Низва (Оман)|Низве]], [[Оман]].<ref name=val12>Valerie Jon Hoffman, ''The Essentials''. pp. 12.</ref><ref name=haw199>{{harvnb|Hawley|1995|pp=199}}</ref> У почетку, теологија овог ибадитског покрета развијена је у [[Басра|Басри]], [[Ирак]].<ref name=joe24>{{cite book|author=Joseph A. Kechichian|title=Oman and the World: The Emergence of an Independent Foreign Policy|title=Santa Monica|publisher=RAND Corporation|year=1995|isbn=978-0-8330-2332-2|pages=24}}</ref> Ибадити се противе владавини трећег [[Халиф|халифе]] у исламу, [[Осман ибн Афан|Османа ибн Афана]], али за разлику од више екстремних хариџита ибадити одбацују убиство Османа као и хариџитско уверење да су сви муслимани који имају различита становишта неверници.{{sfn|McLaughlin|2007|pp=203}} Ибадити се противе владавини трећег [[Халиф|халифе]] у исламу, [[Осман ибн Афан|Османа ибн Афана]], али за разлику од више екстремних хариџита ибадити одбацују убиство Османа као и хариџитско уверење да су сви муслимани који имају различита становишта неверници.<ref name=mcg203>{{cite book|authorlast=Daniel McLaughlin|first=Daniel|title=Yemen and: The Bradt Travel Guide|location=Gilford|Brandt Travel Guides|year=2007|isbn=978-1-84162-212-5|pages=203}}</ref> Ибадис били међу умеренијим групама које су противиле четвртом халифи, [[Алија|Алију]], и желели су врате ислам у облику пре сукоба између Алије и [[Муавија I|Муавије I]].<ref name=diana27>{{cite book|last=Darke|first=Diana|title=Oman: The Bradt Travel Guide|location=Gilford|publisher=Brandt Travel Guides|year=2010|isbn=978-1-84162-332-0|pages=27}}</ref><ref name=haw200>{{harvnb|Hawley|1995|pp=200}}</ref>
 
Због њиховог противљења [[Омејадски халифат|Омејадском халифату]], ибадити су покушали оружани устанак започет у региону [[Hidžaz|Хиџаза]] током [[8. век]]а. Халиф [[Марван II]] водио је јаку војску од 4.000 и протерао ибадите прво у [[Мека|Меки]], а затим у [[Сана (град)|Сани]] у [[Јемен]]у, а на крају су их окружили у [[Шибам]]у у западном [[Хадрамаут]]у.<ref name=mcg203/> Проблеми у срцу њихове државе, у [[Сирија|Сирији]], приморало Омејаде да потпишу мировни споразум са ибадитима, а покрету (секти) је дозвољено да задржи заједницу у Шибаму током наредна четири века док су још плаћали порез ибади властима у Оману.<ref name=mcg203/> Након смрти Марвана II, Џабир ибн Зејд одржавао је пријатељство са омејадским генералом Ал-Хаџаџом ибн Јусуфом, који је подржао ибадите као противтежа екстремним хариџитима. Ибн Зејд наредио атентат на једног од Ал-Хаџаџових шпијуна, међутим, и у реакцији на то многи ибадити су били затворени или протерани у Оман.<ref name=val12/>
Ред 69:
 
== Литература ==
* {{Cite book|first=Valerie|last=Jon Hoffman|title=The Essentials of Ibadi Islam|location=Syracuse|publisher=Syracuse University Press|year=2012|isbn=978-0-8156-5084-3|pages=3}}
* {{Cite book |ref= harv|last1=Ham|first1=Anthony |last2=Luckham|first2=Nana |last3=Sattin|first3=Anthony |title=Algeria|url=http://books.google.com/books?id=0hh0YF79430C&pg=PA153|year=2007|publisher=Lonely Planet|isbn=978-1-74179-099-3|pages=153}}
* {{Cite book|author=[[Camilla Adang]]|chapter=This Day I have Perfected Your Religion For You: A Zahiri Conception of Religious Authority|title=Speaking for Islam: Religious Authorities in Muslim Societies|editor1-last= Krämer|editor1-first=Gudrun|editor2-last=Schmidtke|editor2-first=Sabine|location=Leiden|publisher=Brill Publishers|year=2006|isbn=978-90-04-14949-6|pages=15}}