Рођен је 1232. године у [[Venosa|Веноси]] као син светоримског цара [[Фридрих II, цар Светог римског царства|Фридриха II]] и [[Бјанка Ланцио|Бјанке Ланцио]]<ref>Malcolm Barber, The Two Cities: Medieval Europe 1050–1320, 2nd edition, (Routledge). 2004. pp. 233.</ref>. Као полубрат немачког краља [[Конрад IV|Конрада IV]], од 1250. до 1252. године је био намесник у јужној Италији. Носио је титулу [[Кнежевина Тарент|кнеза Тарента]]<ref>{{cite book|author=Steven Runciman, |title=The Sicilian Vespers, (|publisher=Cambridge University Press). |year=1958. pp. |pages=27.}}</ref>. После Конрадове смрти је управљао [[Краљевина Сицилија|Сицилијом]] у име његовог малолетног сина [[Конрадин]]а<ref>J.N.D. Kelly and M.J. Walsh, Alexander IV, A Dictionary of Popes, (Oxford University Press). 1986. pp. 195.</ref>. Једно време се издавао за папиног викара (заменика). Искористио је борбу [[Гвелфи и гибелини|Гвелфа и Гибелина]] ради постизања независности. То је удружило папу и швапског војводу Конрадина против њега, али је Манфред тукао њихове снаге 2. децембра 1254. године код Фође. Године 1258. се у Палерму крунисао за краља. Искористивши експанзионистичке тежње Француске, папа је са снагама провансалског грофа [[Карло Анжујски|Карла Анжујског]] поразио Манфреда [[битка код Беневента (1266)|код Беневента]] (26. фебруар 1266)<ref>Steven {{sfn|Runciman, The Sicilian Vespers, |1958|pp=92, 94.</ref>}}. У бици је погинуо и сам Манфред. Карло Анжујски постао је следећи владар Сицилије. Тиме је окончана владавина династије [[Хоенштауфен]] Сицилијом. Песник [[Данте Алигијери]] је, у свом делу "[[Божанствена комедија]]" ставио Манфреда изван капија [[Чистилиште|Чистилишта]].
