Народна библиотека Ариље — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
сређивање
Ред 26:
}}
 
'''Народна библиотека у [[Ариље|Ариљу]]''', смештена је у самом срцу града и један је од од водећих стубова културе овог места. На површини од 160м2160 м² библиотека има укупно око 30.000 књига.
 
== Историја ==
 
Према подацима, прво оглашавање ариљске [[читалиште|читаонице]] било је крајем [[19. век]]а, након проглашења Ариља за варошицу. у Ариље су пристизали многи писци који су књиге остављали као поклон цркви, па се може рећи да су прве библиотеке у Ариљу биле манастирске. Године 1880. године, Ариље и даље нема читаоницу. У то време, израстало је у лепу варошицу којом су многи посетиоци били импресионирани. Читалаца је било али читаоница још увек не. Године 1895. најзад се оснива читаоница. Није била дугог века јер су 1899. године сва радничка друштва и организације забрањени, када је у Србији уведено ванредно стање и након атентата на краља Милана. На почетку [[20. век]]а у Србији се поново оснивају радничке читаонице. Овога пута су захтеви за њихов опстанак били доста јачи и енергичнији.<ref name=arilj>Ариљска библиотека, мр Слободан Радовић, Ариље 2002</ref>
 
Једини поуздани податак када је опет основана ариљска књижница је из Илустрованог алманаха, где се у рубрици Преглед народних књижница и читаоница 1929/30. године, наилази на податак да у ариљском срезу ради библиотека. Дакле, Народна библиотека у Ариљу основана је 1929. године. Из каснијих извора се види да постоје три библиотеке у ариљском срезу, што је веома значајан податак ако се узме у обзир да неки срезови, попут травничког и моравичког, немају ни једну народну књижницу и читаоницу. У ариљском срезу, постоје народне књижнице на следећим местима:
* Ариље – са 38 чланова и 54 књиге
* село Добраче – са 53 члана и 202 књиге
* село Крушчица – са 136 књига.
 
У ариљском срезу, постоје народне књижнице на следећим местима:
.<ref name=arilj/> У свескама већег формата, називаним инвентарима књига, налази се попис књига које су се могле наћи у ариљској библиотеци. Неке од њих су биле:
* Ариље – са 38 чланова и 54 књиге
* [[Беноа Пер|Беноа]], Атлантида. Превео Предраг Каралић
* село Добраче – са 53 члана и 202 књиге
* [[Александар Дима Отац|Дима]], Три мускетара (две књиге)
* село Крушчица – са 136 књига.
* [[Јанковић Милица]], Смрти и живот
* [[Вук Стефановић Караџић|Караџић Вук]]: Српске народне песме
* Станојевић С. – Историја Срба, Хрвата и Словенаца
* [[Лав Толстој|Толстој Лав]], Јеванђеље. Превео Јован Максимовић
* Недељковић М. – Споменак (илустрована читанка за школску омладину и народ)
* Паја, Каја и бата Мата
* Ружичасте књиге за младеж у 18 свезака
* Чика Томина колеба.
 
.<ref name=arilj/> У свескама већег формата, називаним инвентарима књига, налази се попис књига које су се могле наћи у ариљској библиотеци. Неке од њих су биле:
* [[Беноа Пер|Беноа]], Атлантида. Превео Предраг Каралић
* [[Александар Дима Отац|Дима]], Три мускетара (две књиге)
* [[Јанковић Милица]], Смрти и живот
* [[Вук Стефановић Караџић|Караџић Вук]]: Српске народне песме
* Станојевић С. – Историја Срба, Хрвата и Словенаца
* [[Лав Толстој|Толстој Лав]], Јеванђеље. Превео Јован Максимовић
* Недељковић М. – Споменак (илустрована читанка за школску омладину и народ)
* Паја, Каја и бата Мата
* Ружичасте књиге за младеж у 18 свезака
* Чика Томина колеба.
 
Ратни период је био врло нестабилан за рад библиотеке, па је она радила у периодима. Народна библиотека у Ариљу, према расположивој документацији, поново је почела са радом у априлу 1945. а у марту су постојале три читаонице и књижнице у оближњим местима које се придружују ариљској библиотеци. Зграда библиотеке била је смештена у згради у којој је 1941. године заседао народноослободилачки одбор. Само седиште библиотеке, кроз историју, неколико пута је мењано. Рад библиотеке се обављао са повременим дежурствима ариљских учитеља. Грађани су користили књиге и осећала се потреба за још већом набавком нових књига. У другој послератној години, рад у градској библиотеци поверен је омладинској активисткињи Драгици Ђорђевић, која се библиотеком и њеном грађом бавила три пута седмично.
Ред 63:
== Одељења библиотеке ==
Библиотека данас представља једног од главних носиоца културе и колевку историје Ариља.
 
=== Позајмно одељење за одрасле кориснике ===
Одељење данас обухвата око 20.000 књига домаће и стране књижевности, претежно белетристике. Корисницима су на услузи каталог аутора као и електронски каталог, а књиге су у слободном приступу. Ово одељење садржи и читаоницу за дневну штампу са 12 читалачких места у оквиру које корисници могу да прегледају најпопуларније дневне листове као што су “Политика”, “Вечерње новости” и слично.
=== Дечије одељење ===
Књижни фонд дечијег одељења окупља дечију белетристику, лектире за основну и средњу школу, као и разне дечије енциклопедије и сликовнице. У оквиру овог одељења постоји и читаоница са 8 читалачких места, па су најмлађи корисници у могућности да прелистају часописе попут “Витеза” , “Политикиног забавника” и слично.
=== Стручно и завичајно одељење ===
Линија 100 ⟶ 101:
 
== Референце ==
 
{{reflist}}