Велика Хрватска — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
м Разне исправке
Ред 8:
Првобитна средњовековна [[Кнежевина Далмација и Либурнија|Хрватска кнежевина]] је обухватала приморске крајеве од средње [[Далмација|Далмације]] до [[Истра|Истре]], а укључивала је и [[Лика|Лику]], као и део западне [[Босна|Босне]].<ref>[http://povijesni.bloger.index.hr/post/lekcija-25-hrvatska-u-ranom-srednjem-vijeku/23169417.aspx#.UxRSB-N5ONA LEKCIJA 25: HRVATSKA U RANOM SREDNJEM VIJEKU<!-- Botovski generisani naziv -->]</ref>
 
У вријеме краља [[Томислав I Трпимировић|Томислава]] (око 910-930), Хрватска држава је обухватала већи део подручја данашње Хрватске (без западне и средње Истре, [[Међимурска жупанија|Међимурја]], источне [[Славонија|Славоније]], [[Барања|Барање]], јужне Далмације, као и неких острва), а укључивала је и подручје западне Босне до линије уливања ријеке [[Босна (река)|Босне]] у [[Сава|Саву]] - острво [[Брач]].<ref name="ВЕ3-505">[[Војна енциклопедија]], Београд, 1972., књига трећа,. pp. 505.</ref>
 
Године 1097. долази до [[битка на Гвозду|битке на Гвозду]] ([[Петрова гора]]), у којој [[краљевина Угарска (1000—1918)|угарски]] краљ [[Коломан I Арпадовић|Коломан]] побјеђује хрватског краља [[Петар Свачић|Петра Свачића]]. Хрватско племство затим Коломана крунише [[1102]]. за краља Хрватске и Славоније. У замјену, он обећава ослобађање од пореза, племићке повластице и одржавање рада хрватског сабора. Хрватска тиме престаје постојати као независна држава, али задржава нека обиљежја државности у оквиру Угарске.<ref name="ВЕ3-505-506">[[Војна енциклопедија]], Београд, 1972., књига трећа,. pp. 505-506</ref>
 
Након [[Османско царство|османске]] победе над [[Угарска|Угарском]] у 16. веку, Хрватска улази у састав [[Хабзбуршка монархија|Хабзбуршке монархије]], а даљим османским напредовањем, територија Хрватске до краја 16. века бива сведена на део подручја данашње [[Централна Хрватска|централне Хрватске]].<ref>[https://archive.is/20140303125252/img442.imageshack.us/img442/8884/1594.png 1594.png (739x600 pixels)<!-- Botovski generisani naziv -->]</ref>
Ред 31:
=== Период Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (Југославије) ===
[[Датотека:Velika Hrvatska (Hrvatski Domobran).jpg|мини|лево|300п|Мапа Бановине Хрватске из 1939. године и мапа Велике Хрватске објављена у листу „Хрватски домобран“ у Аргентини.]]
Послије колапса Аустроугарске и формирања [[Краљевина Југославија|Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца]], код франковаца долази до развоја идеја о обнови Аустроугарске, католичкој федерацији држава, дунавској федерацији и сличних, које је требало да им помогну у остварењу њихових планова Велике Хрватске. Од 1920. већина франковаца дјелује из Италије, која их због претензија на [[Далмација|Далмацију]] новчано подржава и допушта оснивање њихових логора. Франковци у Краљевини СХС имају мали утицај па дјелују заједно са такозваним „Хрватским блоком“ странака на изборима.<ref name="ВЕ10-265">[[Војна енциклопедија]], Београд, 1975., књига десета,. pp. 265.</ref>
 
1932. године др [[Анте Павелић]] објављује карту на којој су приказане границе "[[независна Држава Хрватска|будуће независне хрватске државе]]", у чији састав је, према карти, поред подручја [[Централна Хрватска|Хрватске]], [[Славонија|Славоније]] и [[Далмација|Далмације]], требало да уђу и цела [[Босна и Херцеговина]], цео [[Срем]] и [[Бока Которска|Бока которска]]. На летку из 1940. године, на коме је такође потписан др Анте Павелић "[[усташе|усташки]] поглавник“ и „вођа хрватског ослободилачког покрета“, границе „будуће независне државе Хрватске“ су још више проширене, тако да су, поред већ поменутих територија, у састав Хрватске укључене и [[Словенија]], [[Црна Гора]], [[Санџак]], [[Бачка]] и [[Барања]].
Ред 40:
{{main|Независна Држава Хрватска}}
[[Датотека:Ndh 1941-sr.png|мини|десно|300п|Мапа Независне Државе Хрватске.]]
У [[Други светски рат|Другом свјетском рату]], хрватске [[усташе]] преузимају власт у [[Загреб]]у са њемачким одобрењем већ 10. априла 1941. године, оснивају [[Независна Држава Хрватска|Независну Државу Хрватску]] и убрзо почињу са масакрима и прогонима [[Срби|Срба]], [[Јевреји|Јевреја]] и [[Роми|Рома]] (за детаље видјети чланке: [[Геноцид над Србима у Другом свјетском рату]], [[Јасеновац]] и друге везане чланке). Усташе се приказују свом народу као ослободиоци од „великосрпске тираније“ и оснивачи нове хрватске државе послије 900 година од губитка самосталности („вјековна тежња за хрватском самосталношћу“).<ref name="ВЕ3-516">[[Војна енциклопедија]], Београд, 1972., књига трећа,. pp. 516.</ref>
 
У територијалном смислу, Независна Држава Хрватска је представљала остварење предратних усташких великохрватских пројеката, али не у потпуности. Поједине територије настањене Хрватима су 1941. године анектирале [[Бенито Мусолини|Мусолинијева]] [[Краљевина Италија|Фашистичка Италија]] и [[Миклош Хорти|Хортијева]] [[Краљевина Мађарска (1920—1946)|Мађарска]]. Насупрот томе, у оквиру Независне Државе Хрватске нашле су се територије већински настањене [[Срби|српским]] и [[муслимани|муслиманским]] становништвом. Хрвати су у оквиру НДХ чинили око половине (50,78%) становништва, док је Срба било 30,65%, а муслимана 11,86%. Муслимани су проглашени Хрватима ("цвијећем хрватског народа"), док су Срби били потпуно обесправљени и изложени [[геноцид]]у.
Ред 68:
 
== Референце ==
{{reflist|30em}}
 
== Литература ==
Ред 78:
* Лазо М. Костић, Чија је Босна?, Нови Сад, 1999.
* Чедомир Попов, Велика Србија - стварност и мит, Сремски Карловци - Нови Сад, 2008.
* {{Cite book |ref= harv|last=Мирковић |first=Јован |title=Злочини над Србима у Независној Држави Хрватској – фотомонографија / Crimes against Serbs in the Independent State of Croatia – Photomonograph |url=http://svetknjige.net/book.php?var=525 |year=2014|publisher=Свет књиге Београд |idisbn=ISBN 978-86-7396-465-2}}
 
== Спољашње везе ==