Благоје Јововић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
{{Биографија
| име = Благоје
Линија 18 ⟶ 17:
| женски_пол =
}}
'''Благоје - Благо Јововић''' (рођен [[1922]]. године, у селу [[Косић]]у, у близини [[Даниловград]]а, умро [[2. јун]]а [[1999]]. у [[Росарио|Росарију]] у [[Аргентина|Аргентини]]) био је борац [[Југословенска војска у отаџбини|Југословенске војске у Отаџбини]] у [[Бјелопавлићка бригада|Бјелопавлићкој војно-четничкој бригади]], и човек који је [[Атентат на Анта Павелића|извршио атентат]] на [[Анте Павелић|Анта Павелића]] [[10. април]]а [[1957]]. у Ломас де Паламор, предграђу [[Буенос Ајрес|Буенос Ајреса]].<ref name="Књига о Благоју Јововићу - Два метка за Павелића">[http://www.krajinaforce.com/kforce/knjige/dmsrpski/1.htm] Тихомир Тихо Бурзановић, ''Књига о Благоју Јововићу - Два метка за Павелића.''</ref><ref>{{cite web |url=http://dalje.com/en-world/the-secret-of-the-assassination-of-ante-pavelic/241081
|title=The Secret of the Assassination of Ante Pavelic |last1=Zlatar |first1=Pero |last2= |first2= |date=March 9, 2009 |website=dalje.com|publisher=dalje.com |accessdate=24 June 2014}}</ref><ref>montenegrina, [http://montenegrina.net/nauka/istorija/crna-gora-u-xx-v/crna-gora-od-1945/crnogorac-koji-je-htio-da-presudi-pavelicu/ Перо Златар: ''Благоје Јововић, Црногорац који је хтио да пресуди Павелићу'']</ref>
== Биографија ==
Линија 37 ⟶ 38:
=== Емиграција ===
Благоје је у Италији боравио у разним избегличким логорима. Радио је једно време у [[Интелиџенс сервис|Интелиџенс сервису]] и том приликом упознао [[Рандолф Черчила|Рандолфа Черчила]].<ref>{{cite
|title=The Secret of the Assassination of Ante Pavelic |last1=Zlatar |first1=Pero |last2= |first2= |date=March 9, 2009 |website=dalje.com|publisher=dalje.com |accessdate=24 June 2014}}</ref>
За време рада у Интелиџенс сервису упознао је неке Јевреје који су га обавестили да је [[Антe Павелић]] у [[Италија|Италији]] и да га крије Католичка црква, под лажним именом.<ref name="Књига о Благоју Јововићу - Два метка за Павелића"/>Тада је Благоје први пут дошао на идеју да пронађе Павелића и да га ликвидира.
Линија 47 ⟶ 49:
== Атентат на Павелића ==
Захваљујући једном бившем италијанском генералу, Павелић је откривен почетком [[1957]]. године. Подаци нису садржали информацију о правом идентитету Анта Павелића, већ где се налазио и куда се кретао. Планом убиства руководио је [[Јаков Јововић]],<ref>{{
|title=The Одлука је донесена да се атентат изврши [[9. април]]а [[1957]]. године, односно, дан уочи прославе Дана независности [[Независна Држава Хрватска|НДХ]]. У предвиђено време Благоје Јововић и Кривокапић су се упутили у место [[Паламор]], где је Павелић дуже живео. Тог дана, Павелић је пошао са женом и ћерком, па су одлучили да атентат изврше наредног дана.
У среду, [[10. април|10. априла]] у 9 часова, увече, по изласку из омнибуса Павелић је посумњао у свог првог пратиоца и окренуо се и у правцу Благоја испалио неколико метака. Јововић је потрчао за Павелићем и испалио пет метака у његовом правцу. Два метка су погодила Павелића, који се затетурао, али је погнут почео да јауче од болова и моли за милост.<ref>{{
|title=The Secret of the Assassination of Ante Pavelic |last1=Zlatar |first1=Pero |last2= |first2= |date=March 9, 2009 |website=dalje.com|publisher=dalje.com |accessdate=24 June 2014}}</ref>
Како је то изгледало можда најбоље описују речи самог Благоја Јововића о том случају, а које су записане у књизи “Два метка за Павелића”:
Линија 57 ⟶ 61:
{{цитат|<poem>– Кренем за њим. Брзим кораком. Скоро трчим. Долазим на седам-осам метара. Павелић ме је осјетио, видео… Почео да виче: ”Мајку ти јебем српско-јеврејску, комунистичку! Чујем пуцањ, не знам одакле долази. Не стајем. Трчим право на Павелића. Дођем на два-три метра и пуцам. Једном. Други пут! Пуцам му у леђа, онако како је бјежао. Два пута у њега. Он пада. Како је носио ташну, она му испадне, са стране, у једну башту. Пао, не мрда, не могу да вјерујем да се прави мртав, ако су два метка у њега. У том тренутку помислим – боље је да остане жив, јер ће га у болницу, народ ће видети и онда му се мора судити! Да ли да га пребијем? Онда угледам ону ташну. Документи? Било би добро докопати се… Али, ако су паре у торби, па ме ухвате и прогласе лоповом? И да сам га убио због пара! Оставим ја и Павелића и торбу. Неко виче: ”Јуре, Јуре!”И пуца се према мени. Ја се окренем и пуцам у том правцу.Испалим три хица. Почнем да трчим око зграда, полукружном улицом. Народ излази. Питају – шта је било ? Онако задихан, говорим им: ”Гледајте шта раде ове будале тамо, напиле се, па пуцају на све живо!” ”Тај је луд или пијан”, вичем да ме и они са прозора чују. Револвер ми у џепу. Оставио сам само један метак, за сваки случај.</poem>}}
Одмах након пуцњаве, Јововић је побегао у једном, а Кривокапић у другом правцу и сакрио се код својих пријатеља,</ref><ref>{{
|title=The Secret of the Assassination of Ante Pavelic |last1=Zlatar |first1=Pero |last2= |first2= |date=March 9, 2009 |website=dalje.com|publisher=dalje.com |accessdate=24 June 2014}}</ref> очекујући реакције аргентинских власти, које су одмах интервенисале.
Аргентински новинари успели су да дођу до рањеног Павелића тражећи од њега интервју. Иако је био у болничком кревету, примио их је и представио се као човек „који је много учинио за хрватски народ“. Између осталог осврнуо се се и на неуспјели атентат и рекао:
{{цитат|Знајте, господо, атентат није извршио некакав емисар југословенског посланства, нити агент интернационалног комунизма. Иза овог крије се друга личност...}}
Задобијене ране од атентата Павелићу никад се нису зацелиле, пошто је боловао од [[шећерна болест|дијабетес]]а. Чак ни метци нису одстрањени ризичним хируршким захватом. Умро у рано јутро [[28. децембар|28. децембра]] [[1959]]. у 71. години у [[Мадрид|Мадриду]], од последица атентата.<ref>{{
|title=The Secret of the Assassination of Ante Pavelic |last1=Zlatar |first1=Pero |last2= |first2= |date=March 9, 2009 |website=dalje.com|publisher=dalje.com |accessdate=24 June 2014}}</ref>
Од момента када је Павелић рањен (1957) па све до његовог краја (1959) Јосип Броз Тито и његови сарадници ни у једном моменту нису тражили изручење злочинца Павелића који је осмислио и спровео геноцид над српским народом у Хрватској, Херцеговини и Босни, и не само српским. Напротив, све је замаскирала тадашња УДБА, паролом да се не ради о Павелићу и да лице које се спомиње у атентату није ОН.
=== Повратак у отаџбину ===
После 55 година Благоје Јововић је [[1999]]. године посетио први пут [[Савезна Република Југославија|СР Југославију]], [[Црна Гора|Црну Гору]] од [[1944]]. године. Јововић је допутовао из Аргентине и посетио [[манастир Острог]], сусрео се са митрополитом [[Амфилохије Радовић|Амфилохијем Радовићем]] и том приликом је рекао да је он човек који је убио Анту Павелића. После тога шира јавност је сазнала прави идентитет човека који је пуцао на Павелића [[1957]]. године у Ломас де Паламору, Буенос Ајресу. Благоје боравећи под Острогом, посетио је родно село Косић и гробље својих предака. Благоје је умро [[2. јун|2. јуна]] [[1999]]. године у Росариу, Аргентини, само неколико месеци после посете, прве и последње, свом родном крају.<ref>montenegrina, [http://montenegrina.net/nauka/istorija/crna-gora-u-xx-v/crna-gora-od-1945/crnogorac-koji-je-htio-da-presudi-pavelicu/ Перо Златар: ''Благоје Јововић, Црногорац који је хтио да пресуди Павелићу'']</ref>
== Види још ==
| |||