Лаура Баси — разлика између измена

==Биографија==
(Нова страница: {{Научник | име = Лаура Баси | слика = | ширина = 200п | опис слике = | датум рођења = 31. октобар 1711...)
 
(==Биографија==)
}}
 
'''Лаура Марија Катарина Баси Верати''' ({{јез-ит|Laura Maria Caterina Bassi Veratti}}, [[31. октобар]] [[1711]]. - [[20. фебруар]] [[1778]].) је била италијански [[научник]] и прва жена која је званично држала предавања на неком факултету у [[Европа|Европи]].
 
==Биографија==
Баси је рођена у имућној породици, а отац адвокат јој је омогућио приватно образовање из различитих области. Између осталог, изучавала је [[Логика|логику]], [[Метафизика|метафизику]], [[Филозофија|филозофију]], [[Хемија|хемију]], [[Хидраулика|хидраулику]], [[Математика|математику]], [[Механика|механику]], [[Алгебра|алгебру]], [[Геометрија|геометрију]], и класичне и модерне језике (грчки, латински, француски и италијански). У периоду од [[1714]]. до [[1731]]. године часове филозофије и метафизике држао јој је Гаетано Такони (''-{Gaetano Tacconi}-''), универзитетски професор који је био и приватни [[лекар]] породице Баси. Захваљујући Таконију који је увео Баси у академске кругове [[Болоња|Болоње]], запазио ју је кардинал Просперо Ламбертини (''-{Prospero Lambertini}-'') који је дуги низ година давао подршку њеном научном раду, са циљем промоције саме Болоње као правог места за стицање знања.
 
У својој двадесет првој години Баси је постављена за професора [[Анатомија|анатомије]] на [[Универзитет у Болоњи|Универзитету у Болоњи]], већ следеће, [[1732]]. године постала је члан Академије научног института, а [[1733]]. године постављена је за руководиоца катедре за [[Филозофија|филозофију]]. На самом почетку, због тога што није приличило жени да држи предавање у учионици пуној мушкараца, могућности за професуру су јој биле ограничене, те је само повремено држала предавања, у ситуацијама када су у публици биле присутне и жене. Удала зе [[1738]]. године за колегу, Ђузепеа Вератија (''-{Giuseppe Veratti}-''), са којим је имала осморо деце (по неким изворима и више). После тога, била је у могућности да редовно држи предавања код куће, а [[1739]]. године њена молба упућена Универзитету са захтевом за више предавачких обавеза и већом платом је, захваљујући ургирању Ламбертинија и његових пријатеља, била испуњена, те је постала најплаћенији професор болоњског Универзитета, што јој је омогућило средства за набавку потребне опреме за извођење експеримената.
 
Баси је највише занимала [[Њутновска физика]] из које је држала предавања пуних 28 година. Била је једна од кључних особа за увођење [[Њутн]]ових идеја физике и природне филозофије у [[Италија|Италију]]. За живота је објавила 28 радова, већи део из области физике и [[Хидраулика|хидраулике]], иако није написала ниједну књигу.
 
Кардинал Ламбертини, који је [[1740]]. године постао папа Бенедикт XIV, основао је [[1745]]. године групу од 25 елитних научника познатих под именом Бенедетини (''-{Benedettini}-'', по папином имену). Баси је вршила јак притисак да је прогласе чланом групе, што је изазвало различите реакције осталих академика, од отворене подршке до јасног противљења. Упркос свему, постала је једина жена припадник те групе.
 
У својој 65 години, [[1776]]. године, постављена је за шефа катедре експерименталне физике при Научном институту, док је њен муж био асистент предавач. Умрла је две године касније.
 
==Спољашње везе==
*[http://hypatiamaze.org/laura/bassi.html Чланак о Лаури Баси] на сајту -{hypatiamaze.org}-
*[http://www.pinn.net/~sunshine/whm2001/bassi.html Чланак о Лаури Баси] на списку 30 најутицајнијих жена претходног миленијума
 
{{Клица-научник}}
 
{{DEFAULTSORT: Баси, Лаура}}