Ибадизам — разлика између измена

'''Ибадитски покрет''', '''Ибадизам''' или '''Ибадити''' ({{lang-ar|{{large|الاباضية}}}} ''al-Ibāḍiyya'') је школа [[Ислам|ислама]] доминантна у [[Оман]]у и [[Занзибар]]у.<ref>[http://www.independent.co.uk/news/world/middle-east/the-vicious-schism-between-sunni-and-shia-has-been-poisoning-islam-for-1400-years--and-its-getting-worse-9139525.html Раскол између сунита и шиита трује ислам већ 1,400 година и постаје све гори]</ref> Ибадити се могу пронаћи и у [[Алжир]]у, [[Тунис]]у, [[Либија|Либији]] и [[Источна Африка|источној Африци]]. За овај покрет се верује да је основан 20 година након смрти муслиманског пророка [[Мухамед]]а, и претходи деноминацији [[Сунитисунизам|сунита]] и [[Шиитишиизам|шиита]]. Историчари и већина муслимана верују да је овај покрет реформисана секта у оквиру [[Хариџити|хариџита]] односно хариџитске школе;<ref name=val3>{{Cite book|first=Valerie|last=Jon Hoffman|title=The Essentials of Ibadi Islam|location=Syracuse|publisher=Syracuse University Press|year=2012|isbn=978-0-8156-5084-3|pages=3}}</ref> Ибадити, међутим, негирају све осим пролазне сличности са хариџитима и истичу да су се само развили из исте групе претече.<ref name=val3/>

Школа је добила име по Абдулаху ибн Ибаду из племена Тамим.<ref name=uzi5>{{harvnb|Rabi|2006|pp=5}}</ref> Ибн Ибад био заслужан за осамостаљивање покрета и растанка од хариџита у време у које Абд ел Малика ибн Марвана, пети [[Омејади|омејадски]] владар, ступио на власт.<ref>Valerie Jon Hoffman, ''The Essentials'', .</ref> Међутим, прави оснивач био је Џабир ибн Зејд из [[Низва (Оман)|Низве]], [[Оман]].<ref name=val12>Valerie Jon Hoffman, ''The Essentials''. pp. 12.</ref><ref name=haw199>{{harvnb|Hawley|1995|pp=199}}</ref> У почетку, теологија овог ибадитског покрета развијена је у [[Басра|Басри]], [[Ирак]].<ref name=joe24>{{Cite book|author=Joseph A. Kechichian|title=Oman and the World: The Emergence of an Independent Foreign Policy|title=Santa Monica|publisher=RAND Corporation|year=1995|isbn=978-0-8330-2332-2|pages=24}}</ref> Ибадити се противе владавини трећег [[Халифкалиф|халифе]] у исламу, [[Осман ибн Афан|Османа ибн Афана]], али за разлику од више екстремних хариџита ибадити одбацују убиство Османа као и хариџитско уверење да су сви муслимани који имају различита становишта неверници.{{sfn|McLaughlin|2007|pp=203}} Ибадити се противе владавини трећег [[Халифкалиф|халифе]] у исламу, [[Осман ибн Афан|Османа ибн Афана]], али за разлику од више екстремних хариџита ибадити одбацују убиство Османа као и хариџитско уверење да су сви муслимани који имају различита становишта неверници.<ref name=mcg203>{{cite book|last=McLaughlin|first=Daniel|title=Yemen and: The Bradt Travel Guide|location=Gilford|Brandt Travel Guides|year=2007|isbn=978-1-84162-212-5|pages=203}}</ref> Ибадис били међу умеренијим групама које су противиле четвртом халифи, [[Алија|Алију]], и желели су врате ислам у облику пре сукоба између Алије и [[Муавија I|Муавије I]].<ref name=diana27>{{cite book|last=Darke|first=Diana|title=Oman: The Bradt Travel Guide|location=Gilford|publisher=Brandt Travel Guides|year=2010|isbn=978-1-84162-332-0|pages=27}}</ref><ref name=haw200>{{harvnb|Hawley|1995|pp=200}}</ref>

Због њиховог противљења [[Омејадски халифаткалифат|Омејадском халифату]], ибадити су покушали оружани устанак започет у региону [[Hidžaz|Хиџаза]] током [[8. век]]а. Халиф [[Марван II]] водио је јаку војску од 4.000 и протерао ибадите прво у [[Мека|Меки]], а затим у [[Сана (град)|Сани]] у [[Јемен]]у, а на крају су их окружили у [[Шибам]]у у западном [[Хадрамаут]]у.<ref name=mcg203/> Проблеми у срцу њихове државе, у [[Сирија|Сирији]], приморало Омејаде да потпишу мировни споразум са ибадитима, а покрету (секти) је дозвољено да задржи заједницу у Шибаму током наредна четири века док су још плаћали порез ибади властима у Оману.<ref name=mcg203/> Након смрти Марвана II, Џабир ибн Зејд одржавао је пријатељство са омејадским генералом Ал-Хаџаџом ибн Јусуфом, који је подржао ибадите као противтежа екстремним хариџитима. Ибн Зејд наредио атентат на једног од Ал-Хаџаџових шпијуна, међутим, и у реакцији на то многи ибадити су били затворени или протерани у Оман.<ref name=val12/>

До [[900.|900. године]], ибадитски покрет се проширио на [[Синд]], [[Велики Хорасан|Хорасан]], Хадрамаут, Зофар, [[Маскат|Мускат]], на планинама [[Нафуса планине|Нафуса]], и Кешм. До [[1200.|1200. године]], секта је била присутна у [[Ал Андалуз|Ал-АндалусАндалусу]]у, [[Сицилија|Сицилији]], М'заб ([[Алжир]]ска [[Сахара]]), и у западном делу Сахел региона такође.<ref name=haw199/> Последњи ибадити из Шибама протерани су од стране Сулаихидске династије у [[12. век]]у. У [[14. век]]у, историчар [[Ибн Халдун]] се позвао на остатке ибадитског утицаја у Хадрамауту, иако секта у том региону више не постоји данас.<ref>Daniel McLaughlin, ''Yemen''. pp. 204.</ref>

Ибадити се слажу са сунитима у вези са [[Абу БакрБекр|Абу Бакром]]ом и [[Омер]]ом као праведних халифа.<ref name=haw200/><ref name=val7/> Сматрају прву половину владавине Османа ибн Афана као праведну и другу половину као корумпирану и под утицајем [[Непотизам|непотизма]] и [[Јерес|јереси]].<ref name=val7/> Они одобравају прву половину Алијевог халифата, и (као шиити) оспоравају [[Aiša|Аишину]] побуну и ММуавијин револт. Међутим, сматрају прихватање Алијеве арбитраже у [[Битка код Сифина|бици код Сифина]] као неподобним за вођство, и осуђују га за убијање хариџита из Нахра у Нахарвану. Модерни ибадитски теолози бране рано хариџитско противљење Осману, Алији и Муавији.<ref name=val10>Valerie Jon Hoffman, ''The Essentials''. pp. 10.</ref> Марокански истраживач [[Ибн Батута]] посматрао је ибадитску петковну молитву у Оману - и рекао је да су се молили на исти начин као током Зухур молитве (подневна молитва) - и приметио да су позивали Божју милост за Абу Бакра и Омера, али не и за Османа и Алију.<ref name=haw201/>

По њиховом уверењу следећи легитимни халиф био Абдулах Бин Вахб Ал-Расиби, вођа хариџита који су се окренули против Алије за његово прихватање арбитраже са Муавијом.<ref name=val10/> Сви халифи од Муавије па надаље се сматрају тиранима осим Омера ибн Абд ел Азиза, за кога не мисле тако. Бројни ибадитски лидери признати су као истински имами, укључујући Абдуллаха ибн Јахја ел Киндија из Јужне Арабије и имами из династије Рустамид из [[Северна Африка|северне Африке]]. Традиционално, конзервативни омански ибадизам одбацује монархију и наследно правило,<ref>Hasan M. Al-Naboodah, "Banu Nabhan in the Omani Sources." Taken from ''New Arabian Studies'', vol. 4. Eds. J. R. Smart, G. Rex Smith and B. R. Pridham. [[Ексетер|Exeter]]: [[University of Exeter Press]]. 1997. ISBN 978-0-85989-552-1. pp. 186.</ref> и изабрани су ибадитски лидери.<ref name=carter103/> Упркос горким верским споровима свуда, ибадити су реалисти и верују да разлог и политичка целисходности морају очеличити идеалну исламску државу.<ref name=haw201/>

Муслимани ибадити чине већину (око 75%) становништва у Оману. Као резултат тога, Оман је једина земља у муслиманском свету са ибадитски-већинском популацијом.<ref>{{cite web |url=https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/mu.html#People |title=CIA - The World Factbook |publisher=[[Централна обавештајна агенција|Central Intelligence Agency]] |date=5. 6. 2013 |accessdate=08. 4. 2015}}</ref> Рано средњовековна династија Рустамид у Алжиру биола је ибадитска,<ref>[http://www.britannica.com/EBchecked/topic/418538/North-Africa/46485/The-Rustamid-state-of-Tahart#ref487567 Рустамидска држава Тахарт]. Приступљено 08. април 2015.</ref> и избеглице из престонице Тиарет основали су ибадитску заједницу у Северној Африци која постоји и данас у М'забу.<ref>{{Cite web|url=http://www.ovpm.org/en/algeria/ghardaia|title= Ghardaïa, Algeria|accessdate = 8. 4. 2015.|publisher=Organization of World Heritage Sites}}</ref> [[Мозабити]], Берберска етничка група у М'забу, су ибадити.<ref>[http://www.ethnologue.com/language/mzb Tumzabt - [[Ethnologue]] (17th ed., 2013)]</ref><ref>{{Cite book|last1=Ham|first1=Anthony |last2=Luckham|first2=Nana |last3=Sattin|first3=Anthony |title=Algeria|url=http://books.google.com/books?id=0hh0YF79430C&pg=PA153|year=2007|publisher=Lonely Planet|isbn=978-1-74179-099-3|pages=153}}</ref><ref>Cyril Glassé, [[The New Encyclopedia of Islam]]. pp. 39. [[WalnutВолнат Creek,Крик California(Калифорнија)|Walnut Creek]]: [[AltaMira Press]], 2008.</ref> Ибадите можемо наћи и у [[Источна Африка|источној Африци]] (нарочито [[Занзибар]]), на Нафуса планинама [[Либија|Либије]], и Дјерба Острвима у [[Тунис]]у.

* [[Кабус ибн Саид ел Саид|Кабус бин Саид ел Саид]], султан [[Оман]]а