Према веровању, око 2000. године пре нове ере [[Бог]] је на земљу послао једног свог роба на подручју [[Сумер]]a, у граду [[Ур]]у, када су се људи покоравали својим идолима и киповима који им нису могли нити помоћи, a нити су им могли икако одмоћи. Послао га је с Истином у једнога Бога. Тај човек био је [[Аврам|Ибрахим]] (Абрахам). Његов пут није био лаган. Пут истине посут је трњем и тешкоћама разних врста, па тако све до своје највише старости када је већ губио наду, није могао добити сина са својом женом Саром. Тада су се одлучили на, у то време регуларан обичај, како му Сара није давала дете, да нађе жену која ће му дати дете.
Била је то Хаџера и од ње родио се Ишмае (Исмаил). Он ће бити праотац [[арапи|арапског]] народа. Али Ибрахима а. с. је чекало велико изненађење. Дочекале су га „тројица“ и обавестила да ће Сара родити дете на што се она насмејала јер како да она тако стара роди, на шта су они рекли да ће она родити и да ће то бити мушко и да ће га назвати Исак а. с. што на старо-хебрејском значи смешак.
Од њега ће потећи [[јевреји]]. Ибрахим а. с. је тако срећно живео све до тренутка када му је Он заповедио да жртвује својег сина Исмаила а. с. Ибрахим је кренуо да га послуша, али када је Бог видео да је Ибрахим а. с. спреман да убије свог прворођеног сина зарад заповести коју је Онон наредио, као велико искушење, зауставио је егзекуцију и уместо Исмаила а. с. поставио је [[овца|овна]] као жртву. Од тог дана, па све до сад [[муслимани]] (они који су предани Божијој вољи) извршавају заповест жртвовања курбана, ТО је најчешће овца, по могућности, али то може бити и противвредност у новцу којим ће се купити [[месо]] којим ће се жртвовати те овце. Тај чин се обавља за време [[хаџиџ]]a, у последњем месец по хиџеретском календару зул-хиџе. Месо које се закоље раздели се на трећину, тако да једна трећина иде родбини, једна сиромашнима и једна трећина ономе којима је највише потребно. Курбан коље онај који има материјалне могућности за то, ако не може, то му није грех.
