Љубомир Давидовић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
|||
Ред 40:
Био је у Народној радикалној странци и 1901. године је био у крилу које се издвојило. Године 1912. постаје вођа [[Самостална радикална странка|Самосталне радикалне странке]] (од 1919. се обједињује у Демократску странку). Био је министар просвете (1904), председник Општине Београдске (1909), председник Народне скупштине (1909) па министар просвете (1904). Током српске голготе био је задужен за смештај и образовање избегличке деце на грчком острву [[Крф]]у. Захваљујући њему су на Крфу излазиле и српске новине.
После уједињења [[Краљевина СХС|Краљевине СХС]], Самостална радикална странка се ујединила са странкама [[Хрватско-српска коалиција|Хрватско-српске коалиције]], [[Српска напредна странка (Краљевина Србија)|Српском напредном странком]], Либералном странком и групама из Словеније, Босне и Херцеговине, Македоније и Црне Горе у [[Демократска странка (Југославија)|Демократску странку]].{{sfn|Петрановић|1988|pp=139}} За председника министарског савета изабран је 16. августа 1919. и на том положају остао је 19. фебруара 1920.
За разлику од радикала који били хомогена странка који су своје упориште имали у крајевима насељеним Србима, Демократска странка није била хомогена странка. У њој су се и даље разликовали бивши српски самостални радикали окупљени око Давидовића и блок демократа из [[пречани|пречанских]] крајева окупљени око [[Светозар Прибићевић|Светозара Прибићевића]]. За разлику од Давидовића, који је био вољан на споразум са хрватским политичарима, Прибићевић је био чврсто централистички настројен.{{sfn|Петрановић|1988|pp=98}} Упркос свим својим разликама, демократе и радикали ће успети да изгласају [[Видовдански устав]].
Други пут је постао председник Министарског савета 27. јула 1924. и на том месту остао само до 6. новебра 1924. У свом другом мандату Давидовић је покушао да се споразуме са [[Стјепан Радић|Стјепаном Радићем]] и [[Хрватска сељачка странка|Хрватском сељачком странком]], најјачком хрватском странком, око децентрализације државе и хрватске самоуправе.{{sfn|Петрановић|1988|pp=139}} Због тога се из Демократске странке одвојио део окупљен око [[Светозар Прибићевић|Светозара Прибићевића]] који је основао [[Самостална демократска странка|Самосталне демократске странке]], која је окупљала углавном [[пречани|пречанске Србе]].
Председник је Демократске странке од оснивања 1919. године до 1940. године. На месту председника Демократске странке га је наследио [[Милан Грол]].
| |||