Привремено народно представништво Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца — разлика између измена

м (Робот: додато {{subst:User:Autobot/sandbox9}})
Сви представници поздравили су једнодушно ову изјаву др. Корошца.
 
На завршетку дискусије о извештају Председништво јe верификовало 258 мандата, a на наредној седници извршено јe полагање заклетве и избор сталног председништва Привременог народног представништва. За председника, по споразуму група, изабран јe др. [[Драгољуб Павловић]], за потпредседнике др. [[Иван Рибар]] и др. [[Франц Јанковић]], a за секретаре [[Петар Јовановић (вишезначна одредница)|Петар Јовановић]]{{dn}}, др. [[Јоца Манојловић]], др. [[Александар Мијовић]], [[Јосиф Бојиновић]], др. [[Иван Крниц]], др. [[Павле Пестотник]] и др. [[Драгутин Лончар]]. Захваљујући сe на поверењу председник др. Павловић y своме говору осврнуо сe на све фазе борбе за ослобођење и уједињење, наглашавајући да Привремено народно представништво има да постави „прве погодбе националном јединству које, као и целокупан склоп државног живота, мора бити засновано на демократској основи". „.. .Наше национално уједињење, рекао јe др. Павловић, „постало јe демократским путем. Оно јe протест противу угњетавања народа, против потчињености народа a за право самоопредељења народа. Демократија ће изгладити разлике које јe дуга прошлост и хетерогена култура оставила међу нама. Она ће цементирати сва три племена y један народ, кога од сада очекује једна иста судбина y добру и y злу. Народно представништво отпочиње сада свој рад, отпочиње парламентарни живот y уједињеном нашем народу. Народно представништво ће успети да савлада заоставштине прошлости, као што ће успети да постави здраве и једре основе народног јединства".
 
Пошто су тако извршене све претходне припреме Прстолонаследник Регент [[Александар I Карађорђевић|Александар]], y име Краља [[Петар I Карађорђевић|Петра I]], отворио јe [[16. март]]а 1919. Престоном Беседом седнице Привременог народног представништва. Овај чин извршен јe на веома свечан начин и y свечаној атмосфери. Прекидан честим одобравањем и аплаузом Престолонаследник Александар примио јe y самој дворани из руку министра председника Стојана Протића Беседу y којој сe, између осталог, каже:
„Ви можете увидети колико јe деликатан и тежак положај нашег младог Краљевства на Конгресу мира. После победе над непријатељем, ми сад морамо уверавати наше Савезнике и пријатеље, колико су наша пожртвовања оправдана, ми апелујемо на њихова начела и свечане изјаве и призивамо их y помоћ противу тајних уговора, раније начињених противу наших народних права. Ситуација заиста колико деликатна толико заплетена и мучна... Ми смо, по свом дубоком уверењу, имали право и дужност, да изнесемо и поставимо пред суд европски, који гради будући мир, цело наше народно питање. Ми сматрамо да би сe огрешили и о свој народ и о будући мир кад то не бисмо учинили. Ми верујемо да смо дужни били бити искрени и према својим Савезницима казујући им целу истину и износећи им право стање целе ствари. Ми смо исто тако решени и одлучно бранити наше праведне захтеве, уверени да тиме чинимо једну свету дужност и према себи и према Савезницима, јер ни један свој захтев не заснивамо на принципима прошлости и принципима, који би данас сутра могли непријатељима слободе и напретка човечанства послужити као сретство за њихове сврхе и планове.
 
„Ја сe нећу овде дуго задржавати на оним тешким и y исто време деликатним односима између окупационе италијанске војске и нашег становништва на целом овом широком и дугом појасу нашег Краљевства, који по злој судбини долази y окупациону област. Ситуација јe ова колико необична и неприродна толико за нас веома мучна јер ставља нерве онамошњег нашег становништва на врло тешку пробу. У тој области нашег Краљевства, која јe по народу и која то живо жели да буде, саставни део Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца, сав јe народ чисто наш, осим спорадичних и незнатних оаза талијанских. Па ипак y целој тој области талијанска војска да држи ред и поредак? Ја ћу споменути само неколико ноторних факата о држању окупаторских италијанских власти: оне свуда истичу талијанске заставе a наше народне и нашу нову државну заставу забрањују. Оне траже и изнуђавају заклетве, оне траже од свих чиновника нове нарочите молбе да ступе y службу талијанску и да сe сматрају као талијански чиновници, оне депортирају наше виђене људе. Несугласице, неспоразуми па и сукоби су неизбежна и природна последица овога ненормалног стања ствари. A како морају дејствовати на сав тај део нашега народа, као и на нас саме, речи поштованог претседника талијанске владе, да сe Италија не може оглушити позиву „најиталијанскије" вароши [[Ријека (град)|Ријеке]]? Лако вам јe замислити и претставити, вама који тако исто добро знате као и ја сам, да нас хрватска Ријека не само зове него и преклиње да јe ми што пре y наручја своја примимо и загрлимо, и да то исто чини и цела [[Истра]] и цела [[Горица (град)|Горичка област]]... Велики број Талијана y [[Трст]]у и Горици није довољан разлог не дати их нама, исто онако као што ни велики број Талијана y [[Њујорк]]у не би могао бити разлог одрицати га [[Сједињене Америчке Државе|Сједињеним америчким државама]]. Земља, цела област тршћанска и горичка, као и ријечка наша јe, као што јe наша и цела област [[Бачка|Бачке]] и западног [[Банат]]а, коме природно припадају и [[Темишвар]], [[Вршац]] и [[Бела Црква]], без обзира на то што јe непријатељ намерно, с планом и силом власти, променио сразмеру народних елемената y ове три вароши за последња два века.
 
„Ми тражимо примену принципа, које су наши Савезници истакли y борби противу насилничких германских теорија: сва наша потраживања заснивамо на принципима слободе народног самоопредељења, начело народности независног и самосталног суда и изборног суда Америке. Ако други принципи вреде за друге, онда они треба да вреде и за нас, y толико пре што ми и сада њих тражимо само као помоћне принципе првих, a не као главне".