Stefan Nedok — разлика између измена

| место_рођења = [[Vogričevci]] kod Ljutomera[[Ljutomer]]a

| држава_рођења = [[AustrougarskaAustrijsko carstvo]]

'''Stefan Nedok''' ({{jez-lat|Stephanus Nedog}},{{napomena|Iz svedočanstva, koje je napisano na latinskom jeziku, moguće je zaključiti, da je »Stephanus Nedog« 1851. uspešno završio 6 razreda madžarske gimnazije.}} {{jez-slo|Štefan Nedok}}, [[23. decembar]] [[1828]] — [[16. maj]] [[1878]]), po narodnosti [[Slovenac]], hirurg, sanitetski major srpske vojske, prvi šef Odeljenja unutrašnjih bolesti Beogradske vojne bolnice, načelnik saniteta divizije i korpusa u ratovima koje je Srbija vodila sa Turskom 1876. i 1877—1878. godine.<ref name="Ref1"/><ref>Marijan F. Kranjc, ''Slovenska vojaška inteligenca'', Grafis Trade, Grosuplje, 2005</ref>

Stefan Nedok, po nacionalnosti Slovenac rođen, je 23. decembra 1828. godine u selu Vogričevci kod Ljutomera ([[Donja Štajerska]]), [[Austrijsko carstvo]],<ref>''Parochia Luttenberg, Taufund Geburtsbuch'', Jahr. Ljutomer: Mariborska nadbiskupija; 1828. p. 204.</ref> u porodici vinogradarskih radnika. Zbog teške materijalne situaciji u porodici Nedok se školovao sa kraćim ili dužim prekidima. Osnovno obrazovanje stekao je u selu Cezanjevci, a srednje u Cesarskoj velikoj gimnaziji u [[Вараждин|Varaždinu]], koju je završio 1850. godine.<ref>''Classificatio studiosae juventutis Regii maioris Gymnasiivarasdinensis 1845-1850'', razredni dnevnici, fotokopija.Varaždin: Državni arhiv.</ref>

Nakon više podnetih molbi tokom 1852. i 1853. pokrajinska uprava u Gracu[[Grac]]u, odobrila je Nedoku upis u dvogodišnju bečku Vojnu medikohiruršku akademiju „Jozefinum“.{{napomena|Josefinium je akademija za više i niže vojne lekare. Počela je sa radom 1785/86. godine. Iz medicinskohirurške jo­ze­finske akademije izlazili su vojni lekari, hirurzi-ranari i kupalištari. Po završetku petogodišnjeg studiranja kandidati su branili disertaciju i sticali titulu višeg vojnog lekara, magistra za očne bolesti i

U periodu od 1857. do 1860. nastavio je studije medicine na Karlovom Univerzitetu u Pragu[[Prag]]u. Sledile su promocije: u zvanje doktora medcine 1860., i zvanje doktora hirurgije 1861.<ref>''Diploma doktora medicine i hirurgije dr Stefana Nedoka od 31. Juna 1861'' (original u porodičnom vlasništvu). Prag: Medicinski fakultet, Karlov Univerzitet; 1861.</ref> Između dve promocije radio je godinu dana kao sreski lekar u Ljubnom[[Ljubno]]m (Slovenija).<ref name="Ref1"/>

Od jula 1861. sve do odlaska u [[Kneževina Srbija|Kneževinu Srbiju]], Nedok je radio u Vojnoj bolnici br. 1 u Pragu kao vojni hirurg.<ref> Ministarstvo unutrašnjih dela Srbije, ''Delov. protokol No. 1657/1861.'' Beograd: Arhiv Srbije</ref>

Kad su polovinom 19. veka (1848) širom Evrope, pa i u Autrijskom carstvu, nastali revolucionarni pokreti koji su probudili slobodarske težnje porobljenih naroda, u dva velika univerzitetska grada Austrijskog carstva, Beču i Pragu, razvili su se i studentski panslovenski i južnoslovenski pokreti. Pripadnici ovih pokreta u maloj Srbiji videli su spas za slovenske narode. Kao zagovornik južnoslovanskih ideja Stefan Nedok, je iskoristio konkurs za prijem lekara u Srbiji, i zajedno sa drugom sa studija, čehom dr [[Josif Holec|Josifom Holecom]], panslavistom, dobio je mesto sreskog lekara u Paraćinu[[Paraćin]]u.<ref>''MUD-S, delovod. protokol No. 1658/1861.'' Beograd: Arhiv Srbije; 1861</ref>

Na zahtev tadašnjeg ministra vojnog, Kneževine Srbije, francuskog artiljerijskog majora i srpskog pukovnika [[Ipolit Monden|Ipolita Mondena]], 10. aprila 1864. Stefan Nedok, je primljen u vojnu službu, kao jedan od pet lekara, srpske vojske, zajedno sa dr Hermanom Krausom, dr Karlom Kikom, dr Savom Dimitrijevićem i dr Maksimom Miškovićem).<ref name="Ref1"/> Kao vojni lekar u srpskoj vojsci Nedok je prvo od 1. decembar 1864 do 31. marta 1875. bio na službi u Beogradu na dužnosti trupnog lekara u artiljeriji i konjici u Topčideru, a potom i na dužnosti lekara u Odeljenja unutrašnjih bolesti vojne bolnice, gde se najduže zadržao.