Stefan Nedok — разлика између измена

95 бајтова додато ,  пре 6 година
нема резимеа измене
| месец_рођења = decembar
| година_рођења = 1828.
| место_рођења = [[Vogričevci]] kod Ljutomera[[Ljutomer]]a
| држава_рођења = [[AustrougarskaAustrijsko carstvo]]
| дан_смрти = 16.
| месец_смрти = maj
| држава_смрти = [[Кнежевина Србија|Kneževina Srbija]]
}}
'''Stefan Nedok''' ({{jez-lat|Stephanus Nedog}},{{napomena|Iz svedočanstva, koje je napisano na latinskom jeziku, moguće je zaključiti, da je »Stephanus Nedog« 1851. uspešno završio 6 razreda madžarske gimnazije.}} {{jez-slo|Štefan Nedok}}, [[23. decembar]] [[1828]] [[16. maj]] [[1878]]), po narodnosti [[Slovenac]], hirurg, sanitetski major srpske vojske, prvi šef Odeljenja unutrašnjih bolesti Beogradske vojne bolnice, načelnik saniteta divizije i korpusa u ratovima koje je Srbija vodila sa Turskom 1876. i 1877—1878. godine.<ref name="Ref1"/><ref>Marijan F. Kranjc, ''Slovenska vojaška inteligenca'', Grafis Trade, Grosuplje, 2005</ref>
 
Stefan Nedok je bio veliki zagovornik južnoslovanskih ideja, čovek izuzetne kulturne širine, učitelj brojnih generacija vojnih bolničara, poliglota. Govorio je slovenački, nemački, srpski, mađarski, italijanski i latinski jezik.<ref name="Ref1">Aleksandar S. Nedok ''Dr. Stefan Nedok (1828–1878), Medical Corps Major, the first Head of the Internal Department of the Belgrade Military Hospital, the Head of Medical Services of the Division and Corps in wars with Turkey (1876 and 1877–78)'', Akademija medicinskih nauka Srpskog lekarskog društva, Beograd, Srbija, Vojnosanit Pregl 2014; 71(8): pp. 792–796.</ref>
 
== Život i karijera ==
Stefan Nedok, po nacionalnosti Slovenac rođen, je 23. decembra 1828. godine u selu Vogričevci kod Ljutomera ([[Donja Štajerska]]), [[Austrijsko carstvo]],<ref>''Parochia Luttenberg, Taufund Geburtsbuch'', Jahr. Ljutomer: Mariborska nadbiskupija; 1828. p. 204.</ref> u porodici vinogradarskih radnika. Zbog teške materijalne situaciji u porodici Nedok se školovao sa kraćim ili dužim prekidima. Osnovno obrazovanje stekao je u selu Cezanjevci, a srednje u Cesarskoj velikoj gimnaziji u [[Вараждин|Varaždinu]], koju je završio 1850. godine.<ref>''Classificatio studiosae juventutis Regii maioris Gymnasiivarasdinensis 1845-1850'', razredni dnevnici, fotokopija.Varaždin: Državni arhiv.</ref>
 
Nakon više podnetih molbi tokom 1852. i 1853. pokrajinska uprava u Gracu[[Grac]]u, odobrila je Nedoku upis u dvogodišnju bečku Vojnu medikohiruršku akademiju „Jozefinum“.{{napomena|Josefinium je akademija za više i niže vojne lekare. Počela je sa radom 1785/86. godine. Iz medicinskohirurške jo­ze­finske akademije izlazili su vojni lekari, hirurzi-ranari i kupalištari. Po završetku petogodišnjeg studiranja kandidati su branili disertaciju i sticali titulu višeg vojnog lekara, magistra za očne bolesti i
akušerra te postajali pukovski lekari i šefovi bolničkih odjeljenja.<ref>Thaller L. ''Povijest medicine u Hrvatskoj i Slavoniji od 1770. do 1850.'' Karlovac; 1927.</ref>}} Po završetku akademije, kao viši vojni lekar, Nedok je radio i služio u vojsci Austrijskog carstva.<ref>Đorđević V. ''Istorija srpskog vojnog saniteta, knjiga prva.'' Beograd: Državna štamparija; 1875. p. 785.</ref>
 
U periodu od 1857. do 1860. nastavio je studije medicine na Karlovom Univerzitetu u Pragu[[Prag]]u. Sledile su promocije: u zvanje doktora medcine 1860., i zvanje doktora hirurgije 1861.<ref>''Diploma doktora medicine i hirurgije dr Stefana Nedoka od 31. Juna 1861'' (original u porodičnom vlasništvu). Prag: Medicinski fakultet, Karlov Univerzitet; 1861.</ref> Između dve promocije radio je godinu dana kao sreski lekar u Ljubnom[[Ljubno]]m (Slovenija).<ref name="Ref1"/>
 
Od jula 1861. sve do odlaska u [[Kneževina Srbija|Kneževinu Srbiju]], Nedok je radio u Vojnoj bolnici br. 1 u Pragu kao vojni hirurg.<ref> Ministarstvo unutrašnjih dela Srbije, ''Delov. protokol No. 1657/1861.'' Beograd: Arhiv Srbije</ref>
 
Kad su polovinom 19. veka (1848) širom Evrope, pa i u Autrijskom carstvu, nastali revolucionarni pokreti koji su probudili slobodarske težnje porobljenih naroda, u dva velika univerzitetska grada Austrijskog carstva, Beču i Pragu, razvili su se i studentski panslovenski i južnoslovenski pokreti. Pripadnici ovih pokreta u maloj Srbiji videli su spas za slovenske narode. Kao zagovornik južnoslovanskih ideja Stefan Nedok, je iskoristio konkurs za prijem lekara u Srbiji, i zajedno sa drugom sa studija, čehom dr [[Josif Holec|Josifom Holecom]], panslavistom, dobio je mesto sreskog lekara u Paraćinu[[Paraćin]]u.<ref>''MUD-S, delovod. protokol No. 1658/1861.'' Beograd: Arhiv Srbije; 1861</ref>
 
Po dolasku u Srbiju Nedok je od 1862. do 1864., u zvanju sreskog lekara, obavlja veći broj dužnosti u Kragujevačkom, Lozničkom, Lepenačkom i Gružanskom srezu.
 
Na zahtev tadašnjeg ministra vojnog, Kneževine Srbije, francuskog artiljerijskog majora i srpskog pukovnika [[Ipolit Monden|Ipolita Mondena]], 10. aprila 1864. Stefan Nedok, je primljen u vojnu službu, kao jedan od pet lekara, srpske vojske, zajedno sa dr Hermanom Krausom, dr Karlom Kikom, dr Savom Dimitrijevićem i dr Maksimom Miškovićem).<ref name="Ref1"/> Kao vojni lekar u srpskoj vojsci Nedok je prvo od 1. decembar 1864 do 31. marta 1875. bio na službi u Beogradu na dužnosti trupnog lekara u artiljeriji i konjici u Topčideru, a potom i na dužnosti lekara u Odeljenja unutrašnjih bolesti vojne bolnice, gde se najduže zadržao.
 
Godine 1867. godine nakon što se odrekao austrijskog, primljen je u srpsko državljanstvo. Te godine se i oženio Mađaricom iz Rumunije – Marijom rođenom Kovač, sa kojom je imao kćer i dva sina. <ref name="Ref1"/>
Анониман корисник