Теравада — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
чишћење
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 6:
Теравада је настала у [[Индија|Индији]]. Током многих векова је доминантна религија на [[Шри Ланка|Шри Ланки]] (око 70% популације<ref>{{cite web | date = |url=https://www.cia.gov/library/publication ... os/ce.html | title = The World Factbook: Sri Lanka | work = CIA World Factbook | accessdate=12. 08. 2006 }}</ref>) и добром делу континенталне [[Југоисточна Азија|југоисточне Азије]] (Камбоџа, Лаос, [[Будизам у Бурми|Бурма]], [[Будизам на Тајланду|Тајланд]]). Тераваду такође практикују мање етничке заједнице у неким деловима југоисточне [[Будизам у Кини|Кине]] (Шан и Таи етничке групе), будизам у Вијетнаму (Кхмер Кром), [[Бангладеш]]у (етничке групе Баруа, Чакма и Магх народ), Малезији и Индонезији, док у новије време он стиче све већу популарност у Сингапуру и на Западу. Данас теравада будиста има укупно око 100 милиона, а у последњим деценијама 20. века теравада је почела да пушта корен како на Западу, као и у својој постојбини, у [[Историја будизма у Индији#оживљавање будизма у Индија|Индији]].<ref>[http://www.adherents.com/Na/Na_630.html#3875 Adherants.com] - Видети цитате под „Теравада будизам - у свету"</ref>
 
Традиционално се сматра најближом Будином изворном учењу,{{sfn|Gethin|1998|pp=1}} иако данас наука сматра да то није тачно.<ref name="Kembridž-80-84">Kembridžova ilustrovana istorija religije (pp. 80-84), Stylos, Novi Sad. {{page|year=2006. ISBN |isbn=978-86-7473-281-6.|pages=}}</ref>
 
== Историја ==
 
=== Настанак школе ===
[[СликаДатотека:Shwedagon-Pagoda-Night.jpg|мини|Пагода Шведагон у [[Рангун|Јангону]], Бурма]]
 
Теравада школа се надовезује на групу Будиних следбеника чије је учење било познато као вибхађђавāда (или 'аналитичко учење')<ref>Видети "On the Vibhajjavādins", Lance Cousins, Buddhist Studies Review 18, 2 (2001)</ref>, а она сама је била наставак једне још старије групе назване стхавиравāда (или (на санскриту) 'учење старих'), која је егзистирала у време трећег будистичког сабора око 250. године пре наше ере, у време владавине цара [[Ашока|Ашоке]] у [[Индија|Индији]]. Вибхађђавадини су себе видели као наставак ортодоксних стхавира и после Трећег сабора наставили су да свју школу називају стхавира/тхера ("стари"), а њихово учење је вероватно било слично старијим стхавирама, али не и потпуно идентично. После Трећег сабора географска разуђеност будистичких заједница довела је до тога да се вибхађђавāдини постепено раслоје у четири групе: хмахисāсака, кашјапија, дхармагуптака и тāмрапарнија. Теравада је наставак гране тāмрапарнија, што значи 'шриланканска традиција'. Неки извори тврде да је једино теравада заправо еволуирала директно из линије вибхађђавāдина.
Ред 17:
Према будологу A. K. Вардеру, теравадини су се “брзо проширили на југ из Авантија на [[Махараштра|Махараштру]] и [[Андра Прадеш|Андхра Прадеш]], све доле до територије под династијом Чола (Канчи), као и на Шри Ланку. Извесно време су успели да се одрже у Авантију, као и на својим новим територијама, али су се онда постепено груписали на југу, око Велике вихаре (Махавихара) у Анурадхапури, престоници Шри Ланке, где се формирао главни центар њихове традиције. Секундарни центар постао је Канчи, док су северније територије очигледно били препустили осталим школама."<ref>{{Cite book|author=A. K. Warder|title=Indian Buddhism|url=http://books.google.com/books?id=sE8MgUVGNHkC&pg=PA279|year=2000|publisher=Motilal Banarsidass Publ.|isbn=978-81-208-1741-8|pages=278–279}}</ref> Данас располажемо са врло мало информацијао каснијој историји теравада будизма у Индији, тако да нам није познато када је он сасвим ишчезао у земљи у којој је и настао.
 
Назив тамрапарнија дат је шриланканској линији у Индији, али нема било какве индикације да ово означава и некакву промену у учењу или текстовима вибхађђавадина, пошто назив указује само на географску локацију. Теравадски извештаји о сопственим коренима помињу да је школа прихватила учење које је усвојено на [[Будистички сабори|Трећем будистичком сабору]], а оно се тада звало вибхађђавада.<ref>Hirakawa Akira (translated and edited by Paul Groner), 'A History Of India Buddhism', Motilal Banarsidass Publishers, Delhi. 1993. pp. 109.</ref> У 7. веку, кинески ходочасници Хсиан Тсанг и И Тсинг помињу будистичку школу на Шри Ланки као ‘стхавира’.<ref>Samuel Beal, "Si-Yu-Ki - Buddhist Records of the Western World - Translated from the Chinese of Hiuen Tsiang AD 629", published by Tuebner and Co, London (1884), reprint by the Oriental Book Reprint Corporation, New Delhi, (1983), Digital version: Chung-hwa Institute of Buddhist Studies, Taipei. In this book, Hiuen Tsiang refer to the Buddhist in Sri Lanka "They principally follow the teaching of Buddha, according to the dharma of the Sthavira (Shang-tso-pu) school"</ref><ref>Samuel Beal, "The Life of Hiuen-Tsiang: By the Shaman Hwui Li. With an introduction containing an account of the works of I-tsing", published by Tuebner and Co, London (1911), Digital version: University of Michigan. У овој књизи И Тсинг описује ситуацију на Шри Ланки: „На Цејлону цвета само школа стхавиравада. Махандхике су протеране."</ref> У старој Индији оне школе које су користиле санскрит као свој религијски језик називале су ову школу „стхавире“, а они који су користили пали као свој религијски језик називали су је „тхера“. И „стхавире“ (санскрит) и „тхере“ (пали) дословно значе „стари“. Сама школа је себе називала „теравада“ у писаним документима почев од негде 4. века, рецимо у спису Дипавамса.<ref>Термин се појављује у Дипавамси (цитирано у ''Debates Commentary'', Pali Text Society,. pp. 4), а која с едатира углавном у 4. век.</ref>
 
Теравада школа је у време када се проширила на Шри Ланку, такође стигла до Бурме, тако да се створила једна врста синергије. Крајем 10. века, на пример, рат на Шри Ланки уништио је традицију заређивања теравада монаха, па је једна група монаха из Бурме дошла да је поново успостави. Бурманска и шриланканска теравада су јачале једна другу, тако да су у време када је будизам ишчезао из Индије у 11. веку већ биле снажно укорењене у овим земљама. Постепено се теравадски облик будизма проширио на Тајланд, Лаос и Камбоџу.<ref>Smith, Hudson. Novak, Philip. Buddhism. New York: HarperCollins Publishers, 2003</ref>
 
Иако се о теравада традицији увек ширио глас да је једна од конзервативнијих школа, слично другим никаја будистичким школама у Индији и она је укључивала и следбенике махајане ("махајана-теравада“ или „махајана-стхавиравада"), ако је веровати извештајима кинеских ходочасника као што су Чуанг-тсанг.{{sfn|Lamotte|1988|pp=540}}<ref>"Mapping the Mahāyāna: Some Historical and Doctrinal Issues" by Mario D'Amato. ''Religion Compass'' 2008, Vol II, Issue 4. pp. 550.</ref> Краљевске лозе Шри Ланке и југоисточне Азије су биле тесно повезане са будизмом. Државна власт у тим земљама постарала се да се ортодоксија сачува и да теравада остане традиционалистичка. Ово је разлика у односу на однос будизма и власти кроз већи део историје будизма у Индији.{{sfn|Collins|2000|pp=187}}
 
=== Историја традиције ===
Ред 32:
 
Етничке групе Мон и Пју биле су међу првим становницима Бурме. Недавна ископавања једне Пју насобине у долини Самон (око 100 -{km}- југоисточно од Багана) показала су да су они има трговачке везе са Идијом почев од 5-4. века п. н. е. и са Кином почев од 2. века п. н. е.<ref>Bob Hudson, ''The Origins of Bagan'', Thesis for University of Sydney. 2004. pp. 95.</ref>
Кинески извори који су датирани око 240. године помињу будистичко краљевство по имену Лин-Јанг, које неки научници повезују са Пју краљевством Беиктано<ref>Bob Hudson, ''The Origins of Bagan'', Thesis for University of Sydney. 2004. pp. 36.</ref><ref>Elizabeth Moore, ''Interpreting Pyu material culture: Royal chronologies and finger-marked bricks'', Myanmar Historical Research Journal, No(13) June 2004. pp. 1–57,. pp. 6 & 7. Available[http://www.burmalibrary.org/docs/Moore-bricks.pdf], Приступљено 27. 4. 2013.</ref> 300 -{km}- северно до [[Рангун]]а. Бурманци су лагано постајали теравадини како су долазили у контакт са Пју и Мон цивилизацијом. Исто се догађало и са Тајланђанима, јер су и они имали контакте са народом мон.
 
Упркос успеху у југоисточној Азији, теравада будизам у Кини је углавном био ограничен на области које су се граничиле са већ теравада земљама.
 
=== Савремени развој ===
[[СликаДатотека:Saraburi_Wat_Phra_Buddha_Baat.jpg|мини|Ват Пра Буда Баат, теравада будистички храм у [[Тајланд]]у.]]
 
Овде набројани савремени трендови или покрети се могу идентификовати унутар корпуса тераваде.<ref>{{Cite book|author=ed Connolly & Hamilton, Luzac|title=Indian Insights|year=1997|url= |publisher=London|location= |id=|pages=187-9}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.theravadabuddhism.org/moderntheravada|title=Modern Theravada}}</ref>
* модернизам: покушаји да се адаптира савременом свету и прилагоди његовим идејама. Између осталих ствари ово укључује: еколошки покрет, синкретизам са другим будистички традицијама, универзализам.
* реформизам: покушаји да се обнови претпостављано раније, идеално стање будизма; укључује нарочито прихватање теорија западних научника о изворном будизму (у новије време „западна научна интерпретација будизма“ постаје службена верзија учења каква се прихвата на Шри Ланки и Тајланду).<ref>''Journal of the International Association of Buddhist Studies'', volume 28 (part 2),. pp. 302 (2005)</ref>)
* ултиматизам: Тенденција концентрисања на захтевније делове учења као што су [[Четири племените истине]] на рачун оних елементарнијих.
* неотрадиционализам, који између осталог у себе укључује:
Ред 81:
 
== Основе теравада учења ==
[[СликаДатотека:ac.buddhists.jpg|мини|Будисти у манастиру Дои Сутхеп, близу [[Чијанг Мај]]а у Тајланду.]]
 
Оно што треба истаћи на самом почетку јесте да филозофија тераваде јесте непрекидни аналитички процес окренут животу, а не пуки скуп етичких норми и ритуала.
Ред 117:
 
== Медитација ==
[[СликаДатотека:Sunset at Phnom Bakheng.JPG|мини|Монах медитира у [[Ангкор]]у, [[Камбоџа]].]]
 
Медитација (пали: ''бхавана'') означава вежбање и јачање ума. Технике медитације се генерално катгоризују у две групе: саматха (смирење) и випассана (увид). Тако саматха ум чини вештим у концентрисању и када је у таквом стању, випассана му допушта да прозре кроз вео незнања.
Ред 133:
 
== Свети текстови ==
Теравада школа сматра [[Палијски канон|Пали канон]] или [[Палијски канон|Типитаку]] као најауторитативнију збирку текстова о учењу Готаме Буде. [[Сутта]] и [[Винаја]] делови Типитаке показују знатно преклапање са [[Агамама]], паралелном збирком коју су користиле не-теравада школе у Индији, а сачувана је у преводу на [[Кинески језик|кинески]] и делимично на [[санскрт|санскрит]], пракрит и тибетански и са различитим не-теравада Винајама. На основу овога, ове две групе текстова научници данас сматрају најстаријим и најауторитативнијим текстовима о будизму. Такође се верује да је највећи део Пали канона, који и данас користе теравада заједнице, на Шри Ланку пренет у време владавине цара Ашоке. Пошто су више векова били усмено преношени (као што је у то време био обичај са религијским списима), на крају су били записани у 1. веку п. н. е., поводом онога што теравада обично назива четвртим сабором, одржаним на Шри Ланки. По томе је теравада била једна од првих будистичких школа која је свој комплетан будистички канон записала.<ref>Harvey, ''Introduction to Buddhism'', Cambridge University Press. {{page|year=1990. pp. |id=|pages=3}}</ref>
 
Добар део материјала у Канону није специфично „теравадски“, већ је уместо тога збирка учења која је ова школа сачувала као део раног учења, пре настанка било каквих школа. Како то каже Питер Харви: <blockquote>Теравадини су можда „додавали“ текстове Канону током одређеног периода, али изгледа да нису мењали оно што су већ били преузели из ранијих времена.{{sfn|Harvey|1995|pp=9}}</blockquote>
Ред 141:
У 4. или 5. веку [[Будагоса|Буддхагхоша]] тхера написао је прве [[пали коментаре]] за добар део Типитаке (а који су били засновани на много старијим рукописима, углавном писаним на старом синхалешком), а за њим је следио читав низ других монаха са својим коментарима, који су такође постали део теравада баштине. Ови текстови, међутим, не уживају исти ауторитет као Типитака. Сама Типитака се иначе састоји од 45 томова у издању на тајландском, 40 на бурманском и 58 на синхалешком.
 
Теравада будисти сматрају да је добар део онога што се налази у канонским списима преведеним на кинески и тибетански апокрифног карактера, то јест да то нису аутентичне Будине речи.<ref>Macmillan ''Encyclopedia of Buddhism'', 2004 (Volume Two),. pp. 756.</ref>
 
== Лаички и монашки живот ==
Ред 193:
Традиција је да неко од истакнутих монаха одржи проповед четири пута месечно, у складу са четири Месечеве мене. То су уједно дани када су и лаици у прилици да добију подуку у медитацији од монаха.
 
И за лаика је могуће да постане пробуђен. Као што то примећује Бхиккху Бодхи: „У сутрама и коментарима је забележено неколико случајева лаика кој ису достигли крајњи циљ нирване. Међутим, овакви следбеници обично то постижу или сасвим на крају живота, у тренутку смрти, или се убрзо после пробуђења придружују монашком реду и постају монаси/монахиње. Они не настављају да живе као араханти домаћини, јер живот у домаћинству је неспојив са стањем онога који је искоренио сваку жудњу"<ref>Bhikkhu Bodhi,''In the Buddha's Words'', Wisdom Publications 2005;. pp. 376.</ref>
 
== Утицаји ==
Према тумачењу лингвисте Закаријаса П. Тундија, реч „теравада“ је можда била хеленизована и добијен облик тхерапеутае“, што је назив за један ценобитски ред који је постојао близу [[Александрија|Александрије]] у 1. веку. У науци је указивано на сличности између тхерапеутае и [[Будистичко монаштво|будистичког монаштва]], које поткрепљују и индијски извори о активностима будистичких мисионара у региону [[Средоземно море|Медитерана]] око [[250. п. н. е.]], о којима је забележено у чувеним ([[едиктима цара Ашоке]]). Тако би тхерапеутае могли бити наследници оних емисара које је Ашока слао на Запад, а они су са своје стране потом утицали на рано формирање хришћанства.<ref>"The Original Jesus" (Element Books, Shaftesbury, 1995), Elmar R Gruber, Holger Kersten</ref> Међутим, Макмиланова ''Encyclopedia of Buddhism''<ref>(Том 1),. pp. 159.</ref> тврди да су теорије о утицају будизма на рано хришћанство без историјског основа.
 
== Монашки редови у оквиру тераваде ==