Антоан Жирар де Сент-Аман — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м додана категорија Барокна књижевност помоћу справице HotCat |
Додавање одељака Стваралаштво и Критичка рецепција |
||
Ред 17:
| држава_смрти = [[Француска]]
}}
'''Антоан Жирар де Сент-Аман''' ({{јез-фр|Antoine Girard de Saint-Amant}}; 1594 - 1661) је био француски [[Барок|барокни песник]] и члан првог сазива [[Француска академија|Француске академије]].
== Биографија ==
Рођен је у имућној [[Протестантизам|протестантској породици]], у [[Руан]]у, главном граду [[Нормандија|Нормандије]]. Често је путовао по [[Европа|Европи]]. Око [[1618]]. боравио је у [[Париз]]у, где се дружио са тадашњим најпознатијим [[Либертинизам|либертинима]]. После [[1631]]. био је једно време у [[Лондон]]у, а затим и у [[Рим]]у. Једно време је служио у морнарици. Године [[1648]], за време устанка против централне власти названог [[Фронда]], отишао је у [[Шведска|Шведску]] и [[Пољска|Пољску]]. Касније се вратио у Париз и ту је и умро.
Линија 25 ⟶ 26:
Иако је био веома начитан и образован, није познавао [[Старогрчки језик|грчки]] и [[латински језик]], али је говорио [[Енглески језик|енглески]] и [[Италијански језик|италијански]]. Био је свестран, занимале су га и [[природне науке]]. Током боравка у [[Фиренца|Фиренци]] посетио је чувеног италијанског научника [[Галилео Галилеј|Галилеја]].
У периоду од [[1634.|1634. године]] тј. од њеног оснивања, па све до смрти 1661. године, Сент-Аман је био члан Француске академије.
== Стваралаштво ==
Сент-Аман је објавио неколико [[Lirika|лирских збирки]], а најпознатији је по својим [[Поема|поемама]] тј. [[Епски спев|епским спевовима]].
Карактер Сент-Аманове поезије, која је често узимана као пример [[Дескриптивна песма|дескриптивно]]-[[Realizam (književnost)|реалистичне поезије]], уствари је двојак. Његова реалистична, дескриптивна поезија препуна је чулних утисака и [[Дионис|дионизијске инспирације]]. Осим надахнутих описа чари вина, он се не либи да опева и сласти једне шунке, сира или диње. Написана у духу [[Епикурејство|епикурејске]] [[Етика|етике]], ова поезија задовоство од хране, пића и најразличитијих уживања подиже у ранг врхунских добара које човек може имати. С друге стране, дескриптивна форма Сент-Аману често служи само као оквир за изношење [[Меланхолија|меланхоличних доживљаја]] лепоте, пролазности и усамљености. Његови описи природе јесу реалистични, али и набијени [[Метафизика|метафизичким значењима]], прожети фином сетом и зебњом човека пред смрћу. У том контексту и његово препуштање разноврсним ужицима и поетским заносима може бити схваћено као свест о краткоћи овоземаљског живота чије сокове треба испити до краја.
Једна таква двослојна песма је ''Зима у Алпима''. У првом слоју, дескриптивном, налази се зимски пејзаж са својом светлуцавом белином снега и леда, са оштрим и чистим ваздухом, док у другом слоју, скривеном између редова, сви атрибути зимског пејзажа израстају у [[Симбол|симболе]] савршене чистоте, чедности и астралне узвишености једног готово нестварног света. Лепота алпских предела не рађа у песнику само чулно задовоство, већ и [[Трансценденција|трансцедентни доживљај]] лепоте.
У појединим песмама Сент-Аман се показује као типични барокни песник, поготово када описује своје поетске визије смрти и кошмарних сновиђења. Тада је његов израз неумерен, разбарушен, препун нејасности, фантастичних елемената и смелих и алогичних [[Metafora|метафора]] које у читаоцу изазивају језу и страву:
{{цитат2|''По паклу ја лутам, небесима ходим;<br />Душа мога претка преда ме изађе:<br />Та утвара лака, црним забрађена,<br />Тужно огрнута покровом мртвачким,<br />Ужасно, лагано, мом кревету приђе.<br />Крв ми ледна поста, лице побледело;<br />Од ужаса силног коса ми се диже;<br />Трбух ми притиска неки страшан терет.<br />Хтео бих да вичем, ал’ се залуд трудим:<br />Уста ми затвара хладном руком својом.<br />Преко огња смрадног, модро сивог, мрачног,<br />Обличја некаквог сабласни ход слутим;<br />Чујем око себе како нешто стење;<br />Окренух се, спазих утвару мртваца:<br />Ја тада урликнух до самога неба<br />И, беживотан, блед, падох обезнањен.''}}
Под утицајем савремених [[Италијанска књижевност барока|италијанских]] и [[Шпанска књижевност барока|шпанских барокних песника]] покушавао је да напише класичну [[Еп|епопеју]]. У томе није успео, као ни многи други припадници његове генерације, али је [[1653.|1653. године]] објавио велику поему ''Спасени Мојсије''. Сам ју је назвао „херојском идилом”. У њој има и лирских и [[Епика|епских]] елемената и снажног религиозног надахнућа.
== Критичка рецепција Сент-Аманове поезије ==
[[Класицизам|Класицистички]] [[Књижевна критика|критичари]], пре свих [[Никола Боало]], оспоравали су му таленат, не налазећи у његовим песмама меру, склад и добар укус. У [[18. век|18. веку]], веку [[Рационализам|рационализма]], био је скоро заборављен. Тек су га [[Романтизам (књижевност)|романтичари]] поново „открили”, видевши у њему свог „књижевног претка”. Ипак, све до [[20. век|20. века]], био је познат само по неколико антологијских песама. Данас се Сент-Аман сматра значајним и карактеристичним песником француског барока.
== Коришћена литература ==
* Француска књижевност, књига прва, у оквиру Едиције стране књижевности, Издавачко предузеће „Нолит“, Београд, 1976.
| |||