Мудрост — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 10:
{{цитат|Мудрост је стециште сумње и извесности.|[[Leonid S. Sukhorukov]]<ref>Leonid S. Sukhorukov, book "All About Everything", UK, 2005, pp. 2.</ref>}}
У [[Indijska filozofija|индијским филозофијама]] мудрост се односи на увид у истину света, а не само на његово (вањско) познавање. Она доноси [[Спокој (будизам)|спокој]] и унутрашње задовољство мудрацу.<ref name="proleksis"/>▼
У старих Грка, мудрост (''[[софиа]]'') је знање ради самог знања, а не ради неког успеха, стицања неке вештине или добитка. Оно је и [[Познај себе|познавање себе]].<ref name="proleksis"/> ▼
▲У старих Грка, мудрост (''[[софиа]]'') је знање ради самог знања, а не ради неког успеха, стицања неке вештине или добитка. Оно је и [[Познај себе|познавање себе]].<ref name="proleksis"/> Од [[Аристотел]]а и [[Тома Аквински|Томе Аквинскога]] мудрост се разуме као познавање задњих узрока [[биће|бића]], односно просуђивање коначног и временитог под видом вечности (''sub specie aeternitatis'').<ref name="enciklopedija.hr"/>
▲У [[Indijska filozofija|индијским филозофијама]] мудрост се односи на увид у истину света, а не само на његово (вањско) познавање. Она доноси спокој и унутрашње задовољство мудрацу.<ref name="proleksis"/>
[[Кант]] разуме мудрост као сагласност воље о коначној сврси.<ref name="enciklopedija.hr"/> [[Шопенхауер]] сматра да мудрост означава не само теоријску него и практичну савршеност, тј. она је потпуно исправна спознаја стварî која у тој мери прожима човека да га потпуно води у његовом делању.<ref name="enciklopedija.hr"/>
Руски религијски писци 19. и 20. столећа ([[Александар Соловјев]], [[Павел Флоренски]] и [[Сергеј Булгаков]]) развили су посебно филозофијско-теолошко учење о мудрости, [[софиологија|софиологију]].
== Развој мудрости ==
Човек који се окреће мудрости налази времена за духовно усавршавање, не допуштајући да га „прогутају“ захтеви практичног живота.<ref>[http://filozofija.differentia.co.yu/skriptarnica/adorno-predavanje11.htm Теодор Адорно, 11. предавање], Приступљено 13. 4. 2013.</ref> Настојање око правога знања захтева човеков животни ангажман, тј. живот који је сукладан том настојању, што у крајњем облику представља спремност на телесну смрт ради одбране властитог увида.<ref name="enciklopedija.hr">[http://www.enciklopedija.hr/Natuknica.aspx?ID=42286 mudrost] (Hrvatska enciklopedija)</ref>
== Обележја мудраца ==
Према [[Сократ]]у, мудрост побеђује и страх од смрти.<ref name="proleksis"/>
{{цитат|И лудак и мудрац се смеше, али мудрац зна зашто то чини, а лудак не зна.|[[Аџан Ча]]<ref>[http://www.yu-budizam.com/texts/cha/understandwisdom.html Ajahn Chah, Saveti tragaču], Приступљено 13. 4. 2013.</ref>}}
| |||