Отворите главни мени

Промене

Без промене величине, пре 3 године
м
Робот: додато {{Commonscat|Gregorius IV}}; козметичке измене
'''Гргур IV''' (латински: Gregorius IV; око 795 - 25. јануар 844) је био 101. [[папа]] од октобра 827. године до своје смрти<ref>Catholic Encyclopedia. New York: Robert Appleton Company. 1913.</ref>.
 
== Рани живот ==
Гргур је био син римског патриција Јована<ref>Mann, pg. 190; DeCormenin, pg. 218</ref>. У црквену службу ступио је током понтификата папе [[Паскал I|Паскала I]]. Гргур је био кардинал Базилике Светог Марка у Риму<ref>Mann, pg. 189</ref>. Као и његов претходник, Гргур је изабран од стране племства. Једногласно је изабран као најдостојнији да преузме титулу епископа Рима. Упркос противљењу, Гргур је постављен за папу у Латеранској палати након одржаних избора октобра 827. године<ref>Hughes, Philip, History of the Church, Vol II (1948), pg. 183</ref>. Освећење је, међутим, одложено до 29. марта 828. године када је избор Гргура за папу потврђен од стране светоримског цара [[Луј II|Луја II]]. Ово одлагање је у складу са документом познатим као ''Constitutio romana'' кога је 817. године донео [[Лотар I]]<ref>Levillain, pg. 644</ref>. У складу са овим документом, католичка црква стављена је у подређени положај у односу на Каролиншко царство. Избор папе није могао бити пуноважан без присуства цара.
 
== Понтификат ==
[[Датотека:Gregory-IV Raban-Maur.jpg|250px|мини|лево|Гргур прима књигу од Рабана Маура]]
=== Грађански рат у Каролиншком царству ===
Понтификат папе Гргура поклапа се са грађанским ратом у [[Каролиншко царство|Каролиншком царству]] између унука [[Карло Велики|Карла Великог]] (синова [[Лудвиг Побожни|Лудвига Побожног]]), Лотара I, [[Пипин I Аквитански|Пипина I Аквитанског]] и [[Лудвиг I Немачки|Лудвига I Немачког]]. Лудвигу се 823. године родио син [[Карло Ћелави]] коме је 829. године отац преписао територије Аламанију, Алзас, Рецију и део Бургундије<ref>Karl F. Morrison, "The Gold Medallions of Louis the Pious and Lothaire I and the Synod of Paris (825)" Speculum 36.4 (October 1961:592–599)</ref>. Ове територије биле су преписане старијем Лудвиговом сину Лотару. Тако је избио грађански рат. Гргур је критиковао Карла Ћелавог због те одлуке (829. године)<ref>Mann, pg. 194</ref>. Следеће године је Гргур наложио Лују I да своју жену Јудиту ослободи заточеништва у манастиру<ref>Mann, pgs. 195-196</ref>.
 
Грађански рат поново се распламсао на Ускрс 833. године. Гргур је стао на страну Лотара тражечи од њега да се измири са оцем. Намеравао је да напусти Рим и лично се придружи Лотару надајући се да ће његово присуство довести до склапања мира<ref>Mann, pgs. 197-198</ref>. Неки франачки епископи побунили су се против папе и претили су његовим свргавањем<ref>Mann, pgs. 199-200; DeCormenin, pg. 219</ref>. Војске Луја и Лотара среле су се у близини [[Колмар|Колмара]]а 24. јуна 833. године. Гргур је покушао да преговара, али му то није успело. Луја су напустиле његове присталице те је он приморан на безусловну предају<ref>Mann, pgs. 202-203</ref>. Лотар је проглашен за цара, док је Луј свргнут и понижен. Гргур се након ових догађаја вратио у Рим. Луј је повратио престо 834. године<ref>DeCormenin, pg. 220</ref>. Гргур је успео да га убеди да су његове намере биле часне и да је покушао да мирно реши сукоб између Лудвига Побожног и његових синова. Након овог неуспеха, Гргур се до краја свог понтификата посветио унутрашњим црквеним питањима<ref>Levillain, pg. 644; Mann, pgs. 204-205</ref>. Неколико пута је покушавао да измири Лудвигове синове све до 843. године када је [[Верденски споразум|Верденским споразумом]] постигнут трајан мир.
 
=== Грађевински подухвати и верска питања ===
Гргур је допринео архитектонском развоју Рима. Године 833 потпуно је обновио цркву Светог Марка у Риму украсивши зидове мозаицима у византијском стилу<ref>Mann, pgs. 189-190</ref>. Обновио је атријум базилике Светог Петра и пренео је у њу тело папе [[Гргур Велики|Гргура I Великог]]. Из римских катакомби пренео је у новоизграђене капеле тела [[Свети Севастијан|Светог Севастијана]], Тибуртија и Горгонија<ref>Goodson, Caroline, The Rome of Pope Paschal I (2010), pg. 278</ref>. Подигао је олтар у цркви Свете Марије у Трастеверу и основао је манастир у близини цркве<ref>Mann, pg. 218</ref>. Поправио је [[Трајанов аквадукт]] који је оштећен током понтификата папе [[Папа Лав III|Лава III]]<ref>Mann, pg. 217</ref>. Обновио је делове луке [[Остија|Остије]] оштећене приликом напада Сарацена и преименовао ју је у '''Грегориополис'''<ref>Mann, pg. 216; DeCormenin, pg. 219</ref>.
 
Гргуров понтификат поклапа се са крајем [[Иконоборство|Иконоборства]] у [[Византијско царство|Византијском царству]]<ref>Mann, pgs. 212-213</ref>. Гргур је промовисао прославу празника [[Сви свети|Свих светих]] у оквиру Каролиншког царства<ref>Mann, pg. 230</ref>. Поставио је [[Ансгар|Ансгара]]а, "Апостола севера", на место хамбуршко-бременског архиепископа 832. године<ref>Mann, pgs. 219-220</ref>. Послао је 31. марта 837. године палијум архиепископу у [[Салцбург|Салцбургу]]у.
 
Гргур је умро 25. јануара 844. године<ref>Levillain, pg. 644</ref>. Сахрањен је у Базилици Светог Петра. Наследио га је [[папа Сергије II]].
{{reflist|30em}}
 
== Литература ==
* Levillain, Philippe, ''The Papacy: Gaius-Proxies'', Routledge (2002)
* Mann, Horace K., ''The Lives of the Popes in the Early Middle Ages, Vol. II: The Popes During the Carolingian Empire, 795-858'' (1906)
 
{{DEFAULTSORT:Гргур IV}}
{{Commonscat|Gregorius IV}}
 
[[Категорија:Рођени 795.]]
[[Категорија:Умрли 844.]]
1.506.851

измена