Тибар — разлика између измена

м (Робот: додато {{bez_izvora}})
 
== Историја ==
Тибар је био важна трговачка река од времена [[Пунски ратови|Пунских ратова]], када је лука [[Остија]] постала кључна поморска база. Када је лука Остије затрпана муљем, крајем првог века изграђен је нови пут, ''[[-{via Portuensis}-]],'' који је повезивао Рим с новом луком, Фиумићино[[Фјумичино]].
 
У Тибар се улива римска речица Анио, а на њему се налази острво (''Isola Tiberina'') у центру Рима, између [[Трастевере]] и античког центра. Газ на острву је вероватно најстарија насеобина у граду. Легенда каже да је мајка Ромула и Рема, Реа Силвија, весталска девица, натерана да се утопи у реци Тибар. Тибар се њоме оженио и поплавио околину због неправде која је нанесена његовој жени.
[[Датотека:tiber_vatican.jpg|мини|лево|250п|Поглед с Ватикана]]
Популарно зван ''-{flavus}-'', „жута река“, Тибар има доста наноса али не прави делту, захваљујући јакој северној морској струји која тече близу обале, стрмој обали и тектонским наносима. Обала се од древних времена померила за око 3 km, оставивши античку Остију на сувом. Од пре једног века, обала у ФијумићинуФјумичину се помера за око 4 m годишње.
 
Рукавац који повезује ФиумићиноФјумичино с морем је канал, који је прокопан у време императора [[Клаудије|Клаудија]] и оправљен у доба [[Трајан]]а. У средњем веку канал је затрпао муљ, али га је [[папа Павле V]] 1612. поново отворио за пловидбу.
 
Стари Римљани су повезали реку с одводним каналом (''[[Cloaca Maxima]]'') и подземном мрежом тунела и канала да би довели воду у средиште града. Изградња модерног каменог насипа почела је 1876.