Краљевина Италија (Наполеонска) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Ред 80:
== Устанци у Италији и настанак нових држава ==
 
Француску војску, која се у пролеће 1796. године појавила у северној Италији под командом генерала Бонапарте, дочекала је једним делом и буржоазија с још већим одушевљењем од 1792. Године. Победе француске војске приморале су сардинског краља [[ВикторВиторио АмедејАмедео III|ВиктораВиторија АмедејаАмедеа III]] да закључи примирје, а затим и мир. Пошто је разбио аустријску војску, Бонапарта је 15. Маја ушао у [[Милано]].
 
Пораз Аустрије, главног ослонца реакције на [[Апенинско полуострво|Апенинском полуострву]], дао је подстрека републиканском покрету у Италији. У августу 1796. године избио је у Реџију устанак који је брзо захватио цело [[Моденско војводство]]. У октобру је конгрес посланика побуњених области –[[Ферара|Фераре]], [[Болоња|Болоње]], Реџија и [[Модена|Модене]] одлучио да образује [[Циспаданска република|Циспаданску републику]] (са престоницом у [[Болоња|Болоњи]]). Од Аустријанаца је преузета [[Ломбардија]] и претворена је у [[Ломбардска република|Ломбардску]] или [[Ломбардска република|Транспаданску републику]]. Папа [[Папа Пије VI|Пије VI]] морао је да плати Французима 30 милиона франака, излиферовати велике количине робе и стоке, предати сто слика и кипова и пет стотина старих рукописа, затворити своја пристаништа за непријатеље Француске и уступити низ територија. Милано је морао Французима платити десет милиона франака. Те мере изазвале су у Италији већ у мају 1796. године устанак који је Наполеон сурово угушио.