Сатурналије — разлика између измена

м
Разне исправке
м (Бот: исправљена преусмерења)
м (Разне исправке)
[[Датотека:Escultura Saturnalia de Ernesto Biondi.jpg|thumb|250px|Скулптура ''Сатурналије'' [[Ернесто Бионди|Ернеста Бионидија]] у [[ботаничка башта Буенос Ајреса|ботаничкој башти Буенос Ајреса]].]]
'''Сатурналије''' су биле древни [[антички Рим|римски фестивал]] у част бога [[Сатурн (бог)|Сатурна]] које су првобитно одржаване 17. децембра, а касније продужена незваничним свечаностима до 23. децембра. Празник је прослављан [[жртвовање|приношењем жртава]] у [[Сатурнов храм|Сатурновом храму]] на [[римски форум|римском форуму]] и јавним гозбама, које су пратиле размене поклона, сталне забаве и [[карневал]]ска атмосфера која је игнорисала римске друштвене норме: [[коцкање]] је било дозвољено, а господари су служили своје [[ропство|робове]].<ref>John F. Miller, "Roman Festivals," in ''The Oxford Encyclopedia of Ancient Greece and Rome'' (Oxford University Press, 2010),. pp. 172.</ref> Песник [[Катул]] је Сатурналије називао „најбољим од свих дана“.<ref>Catullus 14.15, as cited by Hans-Friedrich Mueller, "Saturn," in ''The Oxford Encyclopedia of Ancient Greece and Rome'',. pp. 221.</ref>
 
У [[грчка митологија|грчко]]-[[римска религија|римској митологији]], Сатурн је био бог [[пољопривреда|пољопривреде]] који је владао целим светом у [[златни вијек|златном веку]], када људи од земљиних плодова без рада у држави [[друштвена једнакост|друштвене једнакости]]. Гозбе и [[оргија]]ња за време Сатурналија је требало да одражавају прилике у изгубљеном митском добу. Грчки еквивалент овим свечаностима је била [[Хронија]].<ref>William F. Hansen, ''Ariadne's Thread: A Guide to International Tales Found in Classical Literature'' (Cornell University Press, 2002),. pp. 385.</ref>
 
Иако је вероватно најпознатији римски празник, Сатурналија као целина није описана од почетка до краја у неком древном извору. Данашње схватање фестивала је састављено из неколико извора који се баве његовим различитим апектима.{{sfn|Dolansky|2010|pp=484}} Сатурналија је била драмаски оквир истоименог дела писца [[Макробије|Макробија]], римског писца из периода [[позна антика|позне антике]], које је главни извор који описује овај празник. У једној интерпретицији Макробијевог дела, Сатурналија је фестивал светлости који обухвата и зимски [[солстициј]] (краткодневницу која пада 21. децембра), док присуство биља свећа симболизује потрагу за знањем и истином.<ref>[[Macrobius]], ''Saturnalia'' 1.1.8–9; Jane Chance, ''Medieval Mythography: From Roman North Africa to the School of Chartres, A.D. 433–1177'' (University Press of Florida, 1994),. pp. 71.</ref> Поновна појава светлости (тј. све дуже трајање обданице) и долазак [[Нова година|Нове године]] су касније током [[Римско царство|Римског царства]] слављени 25. децембра као „рођендан [[Сол Инвиктус|непобедивог Сунца]]“.<ref>Robert A. Kaster, ''Macrobius: Saturnalia, Books 1–2'' ([[Loeb Classical Library]], 2011), note on,. pp. 16.</ref>
 
Популарност Сатурналија се наставило у [[3. век|3.]] и [[4. век]]у, у време кад је у [[Римско царство|Римском царству]] дозвољено [[хришћанство]], а могуће је да су неки од његових обичаја утичали на начин прослављања [[Божић]]а и Нове године.<ref>[[Mary Beard (classicist)|Mary Beard]], J.A. North, and S.R.F. Price, ''Religions of Rome: A Sourcebook'' (Cambridge University Press, 1998), vol. 2,. pp. 124; Craig A. Williams, ''Martial: Epigrams Book Two'' (Oxford University Press, 2004),. pp. 259 (on the custom of gift-giving). Many observers schooled in the [[classical tradition]] have noted similarities between the Saturnalia and historical revelry during the [[Twelve Days of Christmas]] and the [[Feast of Fools]]; see entry on "Bacchanalia and Saturnalia," in ''The Classical Tradition'', edited by [[Anthony Grafton]], [[Glenn W. Most]], and Salvatore Settis (Harvard University Press, 2010),. pp. 116. "The reciprocal influences of the Saturnalia, [[Yule|Germanic solstitial festivals]], Christmas, and [[Chanukkah]] are familiar," notes C. Bennet Pascal, "October Horse," ''Harvard Studies in Classical Philology'' 85 (1981),. pp. 289.</ref>
 
== Историјски контекст ==
 
Сатурналије су доживеле велику реформу [[217. п. н. е.]], после [[битка код Тразименског језера|битке код Тразименског језера]], у којој су Римљани претрпели један од најтежих пораза од [[Античка Картагина|Картагине]] током [[Други пунски рат|Другог пунског рата]]. До тада је овај празник слављен према римском обичају ''-{[[Mos maiorum]]}-''. После читања [[Сибилске књиге|Сибилских књига]], Римљани су одлучили да усвоје „грчке обреде“, увевши жртвовања по грчком обичају, јавне гозбе и сталне узвике ''„-{io Saturnalia}-“'', што су постале одлике овог празника.<ref>[[Тит Ливије|Livy]] 22.1.20; Macrobius, ''Saturnalia'' 1.10.18 (on the shout); Palmer, ''Rome and Carthage'',. pp. 63-64.</ref> [[Марко Порције Катон Старији|Катон Старији]] је такође писао да су грчки елементи придодати римским Сатурналијама.<ref>Palmer, ''Rome and Carthage'',. pp. 64, citing the implications of Cato, frg. 77 ''ORF<sup>4</sup>''.</ref> Римљанима није било страно да [[евокација|обожавају богове других народа]] у нади да ће преусмерити њихову наклоност на себе, а Други пунски рат је изазвао посебан притисак на римско друштво, што је довело до бројних верских новина и реформи.<ref>Palmer, ''Rome and Carthage'', ''passim''.</ref> [[Роберт Палмер]] је тврдио да је увођење нових обичаја у то време било делом мотивисано да се удовољи [[Баал (филм)|Баалу]], картагинском богу који је сматран еквивалентом римском Сатурну и грчком [[Хрон (Титан)|Хрону]].<ref>Palmer, ''Rome and Carthage'',. pp. 64. For other scholars who have held this view, including those who precede Palmer, see Versnel, "Saturnus and the Saturnalia,",. pp. 141-142, especially note 32.</ref> Гозбе у којима су господари служили своје робове би по њему потицало од картагинских и афричких заробљеника.{{sfn|Palmer|1997|pp=63–64}}
 
== Види још ==
 
== Референце ==
{{reflist|30em}}
 
== Литература ==
1.572.075

измена