Носара — разлика између измена

| binomial_authority = [[Carolus Linnaeus|Linnaeus]], 1758

}}

'''Носара''' ({{јез-лат| Vimba vimba }}) је слатководна риба која припада фамилији [[Cobitidae]].

'''Латински назив''': Vimba vimba

 

 

'''Време мреста''': од маја до јуна.

== Опис и грађа ==

'''Носара''' има дужу главу, изразито издужен нос и по томе подсећа на [[скобаљ|скобаља]]. Леђа су му модра, а трбух бео. Грудна и трбушна пераја су наранџаста, а остала сива. Уста су доња, полумесечаста. Нарасте највише до 50 цм и више од 1 кг, али су просечни примерци обично мањи. Шљивар је претежно вегетаријанац. Осим зелених и нитастих алги које себи својственим устима струже са камења, једе и ларве инсеката, рачиће и црвиће.

== Навике, станиште, распрострањеност ==

'''Носара''' - Шљивар насељава воде северне и средње [[Европа|Европе]], а залази и у море. Иако личи на [[кесига|кесегу]], па га многи замењују са њом, он припада другом роду. Припада белој риби шаранског рода.Типична је риба текућих вода, мада се прилагођава и стајаћим. Име је добила по горњој вилици која "украшава" ниско постављена уста. Уста јој карактеришу положај и оштре ивице. Носару треба тражити у бржем воденом току. Лети се радо задржава у води богатој кисеоником, значи могу се наћи код брана, непера итд. У плићацима се могу спазити њихови сребрни бокови како бљеште, док покретима тела кидају алге са дна. Род Vimba (којем припада носара) има две врсте - Vimba vimba carinata P. и Vimba vimba elongata V.

*Прва - Vimba vimba carinata P - обитава у [[Балтичко море|Балтичком мору]] и да улази у Западну [[Двина|Двину]], [[Њемен]], [[Нарова|Нарову]], [[Луга|Лугу]], [[Нева|Неву]], а нађе се и у Чудском јужном делу [[Ладошко|Ладошког]] језера.

*Друга - Vimba vimba elongata V – обитава у [[Црно море|Црном]], [[Азовско море|Азовском]] и [[Каспијско море|Каспијском мору]] и одатле улази у [[Дон]], [[Кубан]], [[Буг]], [[Дњестар]], [[Дњепар]] и неке друге реке ових сливова.

== Размножавање ==

У време мреста, од маја до јуна, у јатима се крећу узводно тражећи погодна шљунковита места за мрест. Тада скоро не узима храну, посебно при ведром летњем дану. Полно је зрела између 4. и 5. године при дужини од 24 до 28 цм. Плодност је од 80 000 до 200 000 јаја. Јаја су мало лепљива и причвршћују се за камење или биљке. У периоду мреста, и мужијаци и женке имају брадавичасте израштаје по глави и леђима. Јаја имају у пречнику око 1,4 мм. Развиће ембриона траје од два и по до десет дана, у зависности од температуре воде.