Подруми Ватикана — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 32:
 
== Заплет романа==
Антим Арман Дибоа је [[слободни зидар]] и научник који са својом женом Вероником одлази за [[Рим]], не би ли се посветио свом научном раду и ублажио своју [[Реуматоидни артритис|реуматичну]] болест, услед које мора да користи шаку. У Рим их посећују Вероникина сестра Маргерита де Бараљул , њен муж Јулијус и њихова ћерка Јулија. За време вечере покреће се питање вере, током које се Антим декларише као искључиви [[атеиста]]. Када његова жена призна да сваки дан пали свеће за његово здравље испред кипа Богородице, Антим бесан истрчава на улицу и својом штаком ломи руку гипсаном гипу светитељке. Те исте ноћи сања [[Богородица|Богородицу]]. Када се пробудио осећа се излеченим и успева да хода без штапа. Ово чудо чини да Антим поново постане верник цркве. Црквени ауторитети из [[Ватикан]]а чувши за ово излечење, наговарају га да се јавно одрекне масонске ложе. Антим оклева јер је братсвобратство слободних зидара обећало да ће средити да железничка пруга у [[Египат|Египту]] прође кроз његов плац, што би му значајно поправило финансијски положај. Црквене власти обећавају да ће му надокнади новчану штету ако учини по њиховој вољи. Након што је Антим иступио званично из ложе, црква заборавља своје обећање.
 
Други део романа носи наслов Јулијус де Бараљул у коме је централна личност поменути Антимов пашеног. Он је писац који је управо објавио нови роман, надајући се да ће бити примљен у [[Француска академија|Француску академију]]. Роман није наишао на добру критику. Вративши се из Рима у [[Париз]], затиче очево писмо у којем га моли да посети извесног Лафкадија. У сумњивој четврти он сусреће Лафкадија и нуди му посао секретара. Овај мистериозни младић, син куртизане, схвата да је старац послао Јулијуса да се о њему распита, јер је његов ванбрачни син и Јулијусов полубрат. Лафкадио одлази у кућу свог оца, који му саопштава да га никад неће званично признати за сина, али да ће му преко Јулијуса оставити део иметка. Одлазећи сусреће девојку за коју се касније испоствљава да је ћерка његовог полубрата. Код Јулијуса у дому исповеда свој живот сина богате куртизане и његов однос са њеним љубавницима, то јест ујацима, како их Лафкадио назива. Са појединима је и сам улазио у љубавнички однос. Као посебно важан догађај издваја познантство са Протосом кога је упознао током школовања у Паризу. Њихов разговор се прекида вешћу о смрти њиховог оца. Лафкадио се повлачи, оставља опроштајкни дар проститутки са којом је живео и путује у унутрашњост.
Ред 38:
Трећи део носи наслов Амеде Флерисоар. Он почиње доласком Лафкадијевог пријатеља Протоса маскирног у свештеника код контесе Гиј де Сен-При, сестре Јулијуса. Он јој сопштва тајну да је [[папа]] наводно киднапован од стране масона и да тренутно на ватиканском престолу седи лажни поглавар. За његово избављење он скупља новце од богатих богојажљивих верника. Пошто му је поверовла, контеса му предаје новац, а затим одлази код своје пријтељице Арнике Флерисоар којој саопштава тајну. Арника такође преноси тајну о завери своме мужу Амедеу Флерисоару који одлучује да отпутује за Рим, не би ли се уверио у такву тврдњу.
 
Четврти део носи наслов Стонога. На почетку се описује мучно путовање Амедеа до Рима где пада у руке Протоса. Протос успева да га убеди у истинитост лажне тврдње о папином киднаповању. У исто време у Риму се налази и Јулијус који развија своју теорији о неразложном чину, али и Лафкадио који возећи се у купеу са Амадеом, без икакавог видљивог разлога избацује Амадеа из воза у провалију. Пети део носи наслов Лафкадио. У њему сазнајемо да је за злочин убиства Амадеа погрешно оптужен Протос. Лафкадио признаје свој злочин Јулијусу и жели да се преда, али га спречава Јулијусова ћерка са изјавом љубави. Роман се завршава са нерасвестљеним моментом да ли ће се Лафкадио предати или наставити живети по принципима безразложног чина.
 
== Референце ==