Драгољуб Михаиловић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 91:
Пре него што ће отићи у дипломатију, Дража је обављао више дужности у земљи. За помоћника начелника штаба Дунавске дивизије у Београду постављен је 19. марта 1926. године. Поред тога, за 1926. годину био је стални члан испитне комисије за чин потпоручника економске струке. На генералштабне послове у штабу краљеве гарде премештен је 19. јануара 1927. године. У гарди је био помоћник начелника штаба, вршилац дужности начелника штаба, и најзад начелник штаба, а једно време је командовао 3. батаљоном пешадијског пука краљеве гарде. Истовремено, Дража је био члан више испитних комисија, као и наставник стратегије у Нижој школи интендантске академије. Просветни Орден Светог Саве 2. реда добио је 25. јануара [[1928]]. године. Чин потпуковника добио је на Васкрс 1930. године.<ref name=autogenerated8 />
[[Датотека:Draza komandant puka.jpg|мини|лево|200п|Пуковник Дража Михаиловић, командант пука, на верској служби коју врши католички свештеник, у [[Цеље|Цељу]], [[Дравска бановина]], [[1939]].]]▼
[[Датотека:Draza na vojnoj vezbi.jpg|мини|200п|Пуковник Михаиловић у друштву британског официра, марта [[1941]]., на војној вежби код [[Калиновик]]а, уочи немачког напада на Краљевину Југославију.]]▼
Службовање у краљевој гарди потпуковник Михаиловић завршио је 14. фебруара [[1935]], када је прекомандован у организацијско одељење ђенералштаба министарства војног.{{sfn|Димитријевић|2004|pp=66}} Ту је остао до 28. маја, кад је стигла наредба за одлазак у [[Софија|Софију]], на место војног аташеа Краљевине Југославије. Тамо је научио и [[бугарски језик]] и добио два бугарска одличја: Орден Александра Невског 3. степена, који му је уручио лично цар Борис приликом одласка, и Орден крста Светог Александра, који ће стићи три године касније, 1939. За време службе у [[Софија|Софији]] добио је и пуковнички чин, 6. септембра 1935, поводом рођендана краља [[Петар II Карађорђевић|Петра II Карађорђевића]].<ref name="Milovanovic"/>
Михаиловић је маја [[1936]]. године на захтев бугарске владе повучен из [[Софија|Софије]], пошто је успоставио контакте са неким компромитованим бугарским официрима, па је премештен за војног аташеа у [[Праг]]у.<ref name="Milovanovic"/><ref>Милан Стојадиновић, ''Ни рат ни пакт'', Отокар Кершовани, Ријека,1970.</ref> Пуковник Дража Михаиловић је стигао у Праг 22. маја 1936. године и остао је ту до маја наредне године. У Прагу се није бавио политиком већ бројним војним питањима, као што су набавка [[Чехословачка|чехословачких]] авиона, панцир прслука, упутстава за противоклопно ратовање итд. На опроштајном пријему, председник [[Чехословачка|Чехословачке]] уручио је Дражи Михаиловићу Орден белог лава 3. реда.
▲[[Датотека:Draza komandant puka.jpg|мини|лево|200п|Пуковник Дража Михаиловић, командант пука, на верској служби коју врши католички свештеник, у [[Цеље|Цељу]], [[Дравска бановина]], [[1939]].]]
▲[[Датотека:Draza na vojnoj vezbi.jpg|мини|200п|Пуковник Михаиловић у друштву британског официра, марта [[1941]]., на војној вежби код [[Калиновик]]а, уочи немачког напада на Краљевину Југославију.]]
Маја [[1937]]. године пуковник Дража Михаиловић постављен је за начелника штаба Дравске дивизијске области у [[Љубљана|Љубљани]]. Његово ново радно место налазило се у касарни ''Војвода Мишић''. Априла следеће, [[1938]]. године, Михаиловић је прешао за команданта 39. пешадијског пука у [[Цеље|Цељу]].<ref name="Milovanovic"/> Током службе у Цељу, својим претпостављеним је представио план за реорганизацију југословенске војске на националној основи - на српску, хрватску и словеначку - јер је веровао да је национално хомогене војске бити боље од мешовите, што ће увећати јединство војске и борбене способности. Његови претпостављени су одбацили овај план и 1. новембра 1939. су га казнили са 30 дана затвора.{{sfn|Tomasevich|1975|pp=131}} После тачно годину дана, априла 1939. године, Михаиловић се вратио у [[Љубљана|Љубљану]], овог пута за начелника штаба утврђивања. Ту остаје до августа, када је постављен за сталног наставника Војне академије у Београду. Током [[1940]]. године више пута су забележени Дражини јавни антихитлеровски испади. Најзад, после његовог напада на [[Адолф Хитлер|Хитлера]] на једном пријему у [[Уједињено Краљевство|британској]] амбасади, [[Немачка|немачки]] посланик [[Виктор Фон Херн]] упутио је протест југословенском министру иностраних послова [[Александар Цинцар-Марковић|Цинцар-Марковићу]]. Зато генерал Недић још једном кажњава Михаиловића са 30 дана затвора.{{sfn|Tomasevich|1975|pp=131}} Казну издржава у [[Мостар]]у, где је, такође по казни, упућен за помоћника начелника генералштаба приморске армијске области, 23. октобра 1940. године.
|