Велес (бог) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
м Враћене измене M Todorovic (разговор) на последњу измену корисника Autobot
Ред 2:
{{Друго значење3|Велес (град)}}
[[Датотека:Velíz, Veles.jpg|мини|Велес, бог поља и [[шума]].]]
'''Велес''' или '''Волос''' ({{јез-стсл|Велесъ, Волосъ}}) је [[Стара словенска вера|словенски бог]] [[Поље (географија)|поља]], [[пашњак]]а и [[шума]] односно [[Усеви|усева]], [[Стока|стоке]] и [[Дивље животиње|животиња (дивљих)]]. Његов [[животиње|животињски]] пандан је [[медвед]], док је у [[Хришћанство|хришћанству]] његову улогу преузео [[василије Велики|свети Василије]] (или [[свети Власије]]). Има неких аутора који у њему виде и [[Стара словенска вера|словенског бога]] [[Подземни свет|подземног света]], а неки му приписују и заштиту [[Поезија|поезије]]. По њему је назван један од најконтроверзнијих списа из области [[Стара словенска вера|старе словенске вере]] познат као [[Велесова књига]]. Велесова жена је била Девана, богиња лова и богиња мајка, господарица шума и шумских бића.
 
 
== Етимологија ==
Линија 11 ⟶ 10:
== Особине ==
 
Словени су у Велесу видели бога који се брине о њиховој прехрани. Тако је било још у сакупљачко-ловачкој заједници када је он као медвед-шумски цар бринуо да буде довољно дивљачи и плодова за људе, али је бринуо и о животињама и биљкама бранећи их од људи. Након преласка на земљорадничко-сточарски тип заједнице он је на себе преузео и бригу о усевима и стоци. Био је задужен да жетва буде довољна и ако је могуће обилна, да је не покосе град или нека пошаст и да се стока размножава и не липше од болести и глади. Велес је заштитиник пастира и [[чаробњак]]a (волхвов или волхов). Могуће је да су научници грешком Велесу доделили епитет бога стоке, јер су се ослањали на Несторов спис, где овај Велеса помиње у контектсу скотјег бога. Наиме, зна се да су хришћански хроничари често погрдно говорили о паганским боговима, па је и епитет „скотји” уз реч бог доста вероватно додат због презира према словенском паганизму. Велес је и заштитник уговора и дате речи, попут Перуна. У скоро свим хроникама се говори да су се Словени зарицали и клели на поштовање договореног [[Перун]]ом и Велесом. Несторова хроника каже: „Заклињаху се оружјем и [[Перун]]ом богом својим и Волосом скотијим богом и утврдише мир 907. године.”
 
=== Бог поља (земљорадње) ===
Линија 32 ⟶ 31:
 
Такође, постојао је један фестивал, кад, при крају године, кад Сунце стари и губи снагу, хаос све више јача, границе између светова бледе и Велес у свет живих пушта мртве. Овај празник се звао Велика Ноћ, а тај празник се и данас појављује у неким словенским земљама као Коледо, нешто попут словенске Ноћи Вештица. Младићи који су се звали коледари или вучари су се облачили у овчије руно, стављали чудовишне маске и ишли да праве доста буке и певају песме.
 
==Перун и Велес==
 
Према многим легендама Велес је заклети непријатељ [[Перун]]а, бога громовника. Једна легенда каже да је Велес украо [[Перун]]у стада, жене и поданике, па је дошло до сукоба. Према другој легенди, Велес је хтео Додолу, Перунову жену. Велесова склоност да превари види се управо из ова два мита. Према трећој легенди, борба између [[Перун]]а и Велеса је метафора за вечиту борбу небеса и земље, пошто је [[Перун]] на небесима, а Велес на земљи. Ова борба није коначна. Перун побеђује, али Велес се увек изнова појављује. Према једној легенди, након Перунове победе Велес је протеран у подземни свет и ту намеће своју власт. За борбу Велеса и Перуна везано је веровање о долазку хаоса и победе над хаосом. Веровало се да током зиме Велесова снага, а тиме и хаос, јача, док пре лета он бива побеђен и враћа се у подземље. Светковина којом се славио одлазак хаоса биле су Веље Ноћи. За време овог празника младићи, коледари, облачили су се у капуте од овчије вуне и носили гротескне маске, лутали по селима и певали песме о томе како су дуго путовали и како су мокри и блатњави, вероватно због тога што је то алузија на то да долазе из подземног света, и ком обитава Велес и који су они замишљали влажним. Глава куће који би их примио даривао би их. Празник је био нека врста мешавине данашње [[Ноћ вештица]] и [[карневал]]а. Овај ритуал је представљен код неких аутора и као пример словенског шаманизма. Такође, веровало се да [[Перун]] када победи Велеса пушта кишу у знак триумфа над Велесом. Вјачеслав Всеволодович Иванов и Владимир Топоров реконструисали су ову митску борбу компаративном методом користећи се спевовима, причама из разних индоевропских религија. Према њиховој причи у свим индоевропским религијама постоји борба између громовника и великог змаја или змије. Они су закључили да је велика змија управо Велес, који обитава код корена Дрвета Света и покушава да оде на врх, где обитава Перун и гађа га громовима.
 
== Популарност Велеса ==
 
Само у келтској митологији постоји божанство слично Велесу, а то је Цернуннос, бог друида, природе, рогатих животиња, а симбол му је рогата змија (а тако су према Вјачеславу Всеволодовичу Иванову и Владимиру Топорову Словени некад доживљавали и Велеса).
У неким словенским племенима и Велес је доживљаван као стваралац света (у једној пољској причи се говори о стварању света од стране Велеса и Перуна).
Утицај Велеса је био несумњиво велик, а његов култ јак и изражен. Он је поред Перуна једино словенско божанство које су поштовали сви словенски народи. О томе сведочи и велики број градова, који носе Велесово име.
Доласком хришћанства, Велесову улогу преузима свети Василије, а код Срба и свети Сава, као заштитиник пастира. Велеса су често хришћански хроничари и свештеници у средњем веку поистовећивали са ђаволом, вероватно због тога што је био представљан као рогат младић.
 
 
== Велесова књига ==