Папа Формоз — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нова страница: {{Папа | име = Папа Формоз | слика = 111.Formosus.jpg | ширина_слике = | опис_слике…
 
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 20:
'''Папа Формоз''' ([[Латински језик|латински]]: Formosus; око 816 - 4. април 896) је био 111. [[папа]] од 6. октобра 891. године до своје смрти.
 
== Рани живот ==
Рођен је око 816. године у [[Остија|Остији]] која је тада била део Папске државе<ref>Jean-Marie Sansterre, [http://www.treccani.it/enciclopedia/formoso_%28Enciclopedia-dei-Papi%29/ Formoso in Enciclopedia dei Papi], Treccani, 2000. URL consultato il 2/1/2015.</ref>. Године 866. је у дипломатској мисији у [[Прво бугарско царство|Бугарској]], а 869. и 872. године у [[Западна Франачка|Француској]]<ref>Jean-Marie Sansterre, [http://www.treccani.it/enciclopedia/formoso_%28Enciclopedia-dei-Papi%29/ Formoso in Enciclopedia dei Papi], Treccani, 2000. URL consultato il 2/1/2015.</ref>. Убедио је француског краља [[Карло Ћелави|Карла Ћелавог]] да буде крунисан од стране папе 875. године. Постао је кандидат за папу након смрти [[Хадријан II|Хадријана II]], али је поражен од стране папе [[Папа Јован VIII|Јована VIII]]. Пао је у његову немилост те је морао да напусти земљу након што је екскомунициран<ref>C. Rendina, I Papi,. ppp. 291.</ref>. Јованов наследник [[Папа Марин I|Марин]] рехабилитовао је Формоза и вратио га на чело Портуса<ref>Mann, Horace Kinder; Hollnsteiner, Johannes (1906). [https://books.google.rs/books?id=qgkilOznqNAC&redir_esc=y The lives of the popes in the early Middle Ages], Volume 3. London: Keegan Paul, Trench, Trübner & Co., LTD.</ref>. Након Марина, [[Папа Хадријан III|Хадријана III]] (884-5) и [[Папа Стефан V|Стефана V]] (885-891), Формоз је изабран за папу 6. октобра 891. године<ref>a b Gaetano Moroni, [https://books.google.it/books?id=CszZ2-ijdVgC&printsec=frontcover&hl=it&source=gbs_ge_summary_r&cad=0#v=onepage&q&f=false Dizionario di erudizione storico-ecclesiastica], XXV, Venezia, Tipografia Emiliana, 1844. pp. 324.</ref>. Изабран је једногласно<ref>http://www.newadvent.org/cathen/06139b.htm</ref>.
</ref>. Јованов наследник [[Папа Марин I|Марин]] рехабилитовао је Формоза и вратио га на чело Портуса<ref>Mann, Horace Kinder; Hollnsteiner, Johannes (1906). [https://books.google.rs/books?id=qgkilOznqNAC&redir_esc=y The lives of the popes in the early Middle Ages], Volume 3. London: Keegan Paul, Trench, Trübner & Co., LTD.</ref>. Након Марина, [[Папа Хадријан III|Хадријана III]] (884-5) и [[Папа Стефан V|Стефана V]] (885-891), Формоз је изабран за папу 6. октобра 891. године<ref>a b Gaetano Moroni, [https://books.google.it/books?id=CszZ2-ijdVgC&printsec=frontcover&hl=it&source=gbs_ge_summary_r&cad=0#v=onepage&q&f=false Dizionario di erudizione storico-ecclesiastica], XXV, Venezia, Tipografia Emiliana, 1844, p. 324.
</ref>. Изабран је једногласно<ref>http://www.newadvent.org/cathen/06139b.htm</ref>.
 
== Понтификат ==
[[Датотека:Pope Formosus.jpg|250px|мини|лево|Папа Формоз]]
Одмах по ступању на папску столицу, Формоз је интервенисао у Цариграду где је патријарх [[Фотије I|Фотије]] збачен, а на његово место је постављен [[Стефан I Цариградски|Стефан I]], син цара [[Василије I Македонац|Василија I]]. Умешао се и у спор између [[Одо Париски|Ода, грофа Париза]] и [[Карло III Безазлени|Карла Простог]] за француску круну. Подржао је Карла и наложио је Оду да абдицира у Карлову корист. Одо се није обазирао на папина наређења. Формоз је гајио дубоко неповерење према [[Гај III од Сполета|Гају III од Сполета]], светоримског цара, те је покушавао да пронађе подршку за борбу против њега<ref>Mann, Horace Kinder; Hollnsteiner, Johannes (1906). [https://books.google.rs/books?id=qgkilOznqNAC&redir_esc=y The lives of the popes in the early Middle Ages], Volume 3. London: Keegan Paul, Trench, Trübner & Co., LTD.</ref>. Гај је, под притиском Формоза, приморан да свога сина [[Ламберт Сполето|Ламберта]] крунише за савладара априла 892. године. Наредне године је Формоз успео да убеди [[Арнулф Карантанијски|Арнулфа Карантинског]] да предузме напад на Рим како би Апенинско полуострво ослободио владавине [[Војводство Сполето|Сполета]].
Линија 31 ⟶ 29:
Арнулф се одазвао папином позиву и 894. године окупирао је све земље северно од реке По. Гај је умро децембра исте године остављајући свога сина Ламберта као наследника<ref>Tommaso Di Carpegna Falconieri, Guido di Spoleto in Dizionario Biografico degli Italiani, vol. 61, Treccani, 2004. URL consultato il 2/1/2015.</ref>. На јесен следеће године, Арнулф је поново напао. У град је ушао фебруара 896. године. Крунисан је за цара од стране папе Формоза у [[Базилика Светог Петра|Базилици Светог Петра]]. Међутим, на путу се разболео те није могао наставити кампању. Вратио се у Немачку где је провео остатак живота.
 
Формоз се током понтификата борио и са [[Сарацени|Сараценима]]ма који су нападали [[Лацио]]<ref>Chris Wickham (6 Nov 2014). Medieval Rome: Stability and Crisis of a City, 900-1150. Oxford University Press. p. {{page|year=|id=|pages=22}}. ISBN {{page|year=1150|id=9780191030901.|pages}}
</ref>. Умро је 4. априла 896. године. Наследио га је [[папа Бонифације VI]].
 
== Посмртно суђење ==
[[Датотека:Jean Paul Laurens Le Pape Formose et Etienne VII 1870.jpg|300px|мини|Посмртно суђење папи Формозу, [[Жан Пол Лоренс]]]]
Под утицајем Ламберта и његове мајке, Гајеве удовице [[Агилтруда|Агилтруде]], [[папа Стефан VI]], наследник Бонифација VI, ископао је Формозов леш и оденуо га у папску одећу. Потом га је поставио на престо и суочио са оптужбама папе Јована VIII. Пресудом је Формоз проглашен недостојним понтификата. Уследио је [[Damnatio memoriae]], обичај који потиче још из [[Антички Рим|античког Рима]]. Сва Формозова наређења су поништена. Папска одежда отргнута је са његовог тела, одсечена су му три прста, а леш му је бачен у [[Тибар]]. Овај догађај сматра се за један од најбизарнијих у историји папства и за један од најбизарнијих судских поступака. Судски поступак изазвао је негативне реакције у римској јавности. Убрзо су се појавиле гласине да је Формозово трупло исплутало те да је почело чинити чуда. Стефан VI свргнут је у народном устанку из 897. године. Следећи папа, [[Папа Теодор II|Теодор II]], поништио је одлуке суда. Формозово тело кога су из Тибра извадили монаси је сахрањено у Базилици Светог Петра. Теодоров наследник, [[папа Јован IX|Јован IX]], сазвао је и посебан сабор на коме су поништене одлуке сабора из 896. године. Убудуће је забрањено да се воде судски поступци против покојника.
Линија 42 ⟶ 41:
{{reflist}}
 
== ИзвориЛитература ==
* Friedrich Wilhelm Bautz (1990). "Formosus, Papst". In Bautz, Friedrich Wilhelm. [http://www.bbkl.de/f/formosus_p.shtml Biographisch-Bibliographisches Kirchenlexikon] (BBKL) (in German) 2. Hamm: Bautz. cols. 70–71. ISBN. {{page|year=1990|id=3-88309-032-8.|pages}}
 
* * ''Enciclopedia dei Papi''. Vol. 2, Roma, Istituto dell'Enciclopedia italiana, 2000
* Claudio Rendina, ''I Papi. Storia e segreti'', Newton&Compton Editori, Ariccia 2005
 
== Спољашње везе ==
* "[https://en.wikisource.org/wiki/Catholic_Encyclopedia_(1913)/Pope_Formosus Pope Formosus]" in the 1913 Catholic Encyclopedia