Хијерон II — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 32:
У међувремену је Сиракуза ушла у сукоб с [[Мамертинци]]ма који су држали [[Месана|Месану]]. Хијерон је кренуо у поход на њих и поразио их, а у освајању града га је зауставила [[Античка Картагина|картагинска]] дипломатска интервенција. Упркос томе, импресионирани грађани су га 270. п. н. е. именовали краљем.
[[Датотека:HieroII syracusa.jpg|thumb|Надгробник споменика Хијерона II од Сиракузе]]
Када је године 264. п. н. е. покренуо нови поход на Мамертинце, они су у помоћ позвали Римљане. То је довело до нове, овај пут војне, картагинске интервенције, односно почетка првог пунског рата. Хијерон се заједно с картагинским војсковођом [[Ханон]]ом супротставио конзулу [[ЛуцијеАпије ЦецилијеКлаудије МетелКаудекс|Апију Клаудију Каудексу]]; резултат битке је био неодлучен, али се Хијерон повукао међу зидине Сиракузе. Тамо су га Римљани опсели, али је с њима [[263. п. н. е.]] склопио сепаратни мир. Римљани су му, у замену за савезништво, признали власт над југоистоком Сицилије.
 
Хијерон је након тог времена био римски савезник, помагајући логистички њихове походе по Сицилији и другде по Медитерану. Изградио је и снажну флоту, а Сиракуза је просперирала. У њој је под његовом влашћу деловао славни научник [[Архимед]], за чији је рачун саградио низ [[опсадне справе|опсадних справа]]. Такође је деловао и славни песник [[Теокрит]], који је написао низ песама у почаст Хијерона.