Дрезден — разлика између измена

За време кнеза Фридрика Августа који је уз Саску постао и краљ Пољско-литванске уније (Август II Јаки), почетком 18. века у граду се развија уметност (кнез је доводио уметнике из целе Европе). У Дрездену је [[Фридрих Шилер]] написао текст [[Ода радости|Оде радости]].

Град је претрпео знатна оштећења [[Седмогодишњи рат|Седмогодишњем рату]] (1756—1763). За време [[Наполеон I Бонапарта|Наполеоновог]] похода 1813. био је база француске војске и у близини града је вођена једна од битака ([[Битка код Дрездена]]).

Почетком двадесетог века посебно се развија уметност због чега град називају Фиренцом на Лаби.

Дрезден је доживео своје најтеже раздобље у историји током [[Други светски рат|Другог светског рата]] када је био најбомбардованији град у Европи. Британска и америчка авијација су између 13-14. фебруара 1945. извеле масовно [[бомбардовање Дрездена|бомбардовање]] током којег је погинуло преко 25.000 људи, а око 80% града било је уништено. Овај напад је остао контроверзна тема за историчаре, јер са војног становишта није имао много смисла. Постоји и опречно мишљење да и поред тога што у Дрездену није било индустрије у Дрездену су се налазиле многе научне установе, јак универзитет и развојне лабораторије. Такође, пошто се приближавао крај рата процена је била да ће тај део подпасти под руску сферу интереса. Многи од споменика културе су обновљени после рата.