Љубомир Стојановић — разлика између измена

м (datum)
== Биографија ==
Филолог и историчар по образовању, Љубомир Стојановић је завршио Филозофски факултет Велике школе у Београду, а усавршавао се у Бечу, Петрограду и Лајпцигу. Најпре гимназијски професор, Стојановић је био професор на Великој школи у Београду од 1891. до 1899. године.
У политику, Стојановић ушао 1897, као члан Народне радикалне странке. Као оснивач и председник [[Самостална радикална странка|Самосталне радикалне странке]], произашле из издвајања млађих радикала из Народне радикалне странке, после 1901. године (странка званично од 1905) био је више пута министар [[просвјета|просвете]] и црквених дела (1903, 1904, 1906, 1909) у [[Србија|Србији]], под демократском и уставном владавином краља [[Петар I Карађорђевић|Петра I Карађорђевића]]. У два наврата био је и председник самосталске владе (1905-1906). [[Парламентарни избори у Краљевини Србији 1905.|Избори]] које је спровела самосталска влада Љубомира Стојановића (23. јула 1905), остали су запамћени као наслободнији у низу парламентарних избора спроведених по Уставу од 1903. године. државни саветник, Стојановић је био од 1910. до 1912. Током Првог светског рата
 
После Првог светског рата Стојановић је био један је од оснивача [[Југословенска републиканска странка|Републиканске странке]] и први председник њеног Главног одбора. Од 1913 до 1923. године био је секретар Српска краљевске академија наука, будуће [[Српска академија наука и уметности|Српске академије наука и уметности]]; врло активан на научном пољу. Стојановић је објавио издања великог броја старих споменика, рукописа, докумената, записа, натписа, родослова и писама: [[Мирослављево јеванђеље]], ''Стари српски натписи и записи'' (6 књ.), ''Стари српски родослови и летописи'', каталоге рукописа Српске краљевске академије и Народне библиотеке у Београду и друго. Стојановић је објављивао критички приређена дела [[Вук Стефановић Караџић|Вукова]] дела, укупно 17 томова, од којих је најзначајнија ''Вукова преписка''. Писао је и приређивао уџбенике граматике за средње школе, студије о старим српским [[штампарство|штампаријама]], српским црквама од 15. до 16. века, о архиепископу Данилу, а најзначајније му је дело биографија ''Живот и рад Вука Стефановића Караџића''.
Анониман корисник