Пјаченца — разлика између измена

[[Датотека:Piacenza0003.jpg|мини|300п|Црква светога Антонина, свеца заштитника Пјаченце]]

[[Датотека:Piacenza-chiesa di san Sisto.jpg|300п|мини|Ренесансна црква светога Систа]]

 

Пјаченца је опљачкана током [[Готски рат|Готскога рата]] ([[535]]—[[552]].). Након кратког периода власти [[Византијско царство|Византије]] освојили су је [[Лангобарди]]. У граду је било седиште војводе. Након [[Франци|франачких]] освајања у 9. веку град се почиње опорављати, посебно због тога што се налазио на важном друму Виа Францигеана, који је повезивао Свето римско царство и Рим. Значај града расте после [[1000]]., а власт све више прелази у руке нове градске предузетничке класе. Сабор у Пјаченци је [[1095]]. прогласио [[Први крсташки рат]]. Од [[1126]]. Пјаченца је била слободан град и значајан члан [[Ломбардски савез|Ломбардске лиге]]. Суделује у рату против цара [[Фридрих I Барбароса|Фридриха Барбаросе]] и у [[битка код Лењана|бици код Лењана]] [[1176]]. Борила се и са околним градовима [[Кремона|Кремоном]], [[Павија|Павијом]] и [[Парма|Пармом]] и ширила је своје поседе. Пјаченца је од грофова Маласпина и бискупа Бобија преузела контролу трговачких путева према [[Ђенова|Ђенови]]. Иако је водила неуспешан рат против [[Фридрих II, цар Светог римског царства|Фридриха II]] Пјаченца је у 13. веку успела да заузме нека упоришта на ломбардијској обали реке По. Пољопривреда и трговина су цветале, па је Пјаченца постала један од најбогатијих градова Европе. Као и у већини средњовековних италијанских градова од друге половине 13. века у Пјаченци су честе унутрашње борбе, тако да су се смењивали владари. Милански [[Лукино Висконти|Висконтији]] су држали град до [[1447]]. Пјаченца је била под [[Сфорце|Сфорцама]] до [[1499]]. Под Французима су до [[1521]], а онда су кратко били део Папске државе. Коначно [[1545]]. је у новоствореном војводству Парме и Пјаченце под вођством фамилије [[Фарнезе]]. Једно време је била главни град војводства. Најтеже године су биле под војводом Одоардом Фарнезеом ([[1622]]—[[1646]].). Око 13.000 становника од укупно 30.000 умрло је од глади и куге. Градом и околицом харале су банде и француски војници. Од [[1732]]. Пармом и Пјаченцом владају Бурбони. [[Наполеон I Бонапарта|Наполеон]] је [[1802]], анектирао град Француској, а младићи су регрутовани у Наполеонову војску да се боре по целој Европи. Хабзбуршка влада [[Марија Лујза|Марије Лујзе]] 1816—1847. је саградила неколико мостова. У Пјаченци је [[1848]]. избила побуна и одржан је плебисцит на коме је 37.089 гласача од 37.585 гласало за припајање краљевини Сардинији.