Географска дужина — разлика између измена

м
Враћене измене 178.148.68.76 (разговор) на последњу измену корисника MilicevicBot
м (Враћене измене 178.148.68.76 (разговор) на последњу измену корисника MilicevicBot)
{{bez_inlajn_referenci}}
[[Датотека:World map longlat.svg|мини|250п|Мапа Света са линијама географске дужине (вертикале)]]
'''Географска дужина''', или '''лонгитуда''' ([[латински језик|лат.]] longitudo = дужина), или Меридијан, је [[угао|угловно]] или лучно растојање одређене тачке на [[Земља|Земљиној]] површини од почетног [[Меридијан (географија)|меридијан]]а. Споразумно је усвојено да се за почетни меридијан рачуна [[Гринички меридијан|Гринич]], који пролази кроз [[Лондон]] у [[Уједињено Краљевство|Уједињеном Краљевству]]. Сходно томе разликујемо [[источна географска дужина|источну географску дужину]] која се пружа од [[Гринич]]а на исток до 180° и [[западна географска дужина|западну географску дужину]] која се простире од Гринича на запад све до 180°. Обично се дужина обележева грчким словом „ламбда“ (λ) и изражава се у [[Лучни степен|степен]]има, [[минут]]има и [[секунд]]ама. Сви меридијани су полукружнице исте дужине које се пружају од [[Сјеверни пол|Северног]] ка [[Јужни пол|Јужном полу]], на дужини од 20.014 километара. Географска дужина неког места је краћи лук екватора од почетог меридијана до меридијана дотичног места(ШББХ).
 
На географској карти број уцртаних меридијани зависи од [[размера]] карте, а њихов значај се огледа и у одређивању [[временска зона|временских зона]] на [[Земља|Земљи]]. Најзападнија копнена површина је [[Ату (острво)|острво Ату]] у близини [[Аљаска|Аљаске]] на 172°54‘ згд, а најисточнија је [[Каролинско острво]] у [[Тихи океан|Пацифику]] на 150°12‘ игд.