Немисливо — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 56:
== Тумачења ==
 
[[Мирче Елијаде|Елијаде]] сматра да сва уверења која je Буда допуштао, ”у свом егземпларном неверовању у све метафизичко”, јесу негативна. Елијаде то описује као логичку крутост, сродну методи неких неопозитивиста, нарочито филозофа [[Лудвиг Витгенштајн|Лудвига Витгенштајна]].{{sfn|Елијаде|1996|pp=40-59}}
Према тумачењу Ковачевића, Буда одбија да одговара на таква питања из два разлога. Први је што трагање за одговорима на метафизичка питања, о којима је човечанство лупало главу током скоро читаве своје историје, покреће чиста знатижеља, потреба да изградимо задовољавајући појмовни систем. Но разлози Будиног подучавања нису теоријски већ практични: он указује на [[Племенити осмоструки пут|пут ослобађања од патње]] коју носе старост, болест и смрт.{{sfn|Kovačević|2014|pp=197}}
 
Према тумачењу Ковачевића, Буда одбија да одговара на таква питања из два разлога. Први је што трагање за одговорима на метафизичка питања, о којима је човечанство лупало главу током скоро читаве своје историје, покреће чиста знатижеља, потреба да изградимо задовољавајући појмовни систем. Но разлози Будиног подучавања нису теоријски већ практични: он указује на [[Племенити осмоструки пут|пут ослобађања од патње]] коју носе старост, болест и смрт.{{sfn|Kovačević|2014|pp=197}} Следећи разлог јесте што ова питања извиру из погрешне претпоставке о постојању трајног [[Сопство|сопства]]. Питање је ли [[Свет (будизам)|свет]] коначан или није извире из претпоставке да постоји трајно ја, које стоји наспрам објективног света који га окружује, односно из претпоставке о дуалности сопства и света. Слично је са питањем да ли [[Татагата]] после смрти постоји или не, јер оно полази од претпоставке да Татагата заиста постоји као непромењиво сопство. А како је полазна претпоставка погрешна, ни питања која из ње извиру не могу бити исправна.{{sfn|Kovačević|2014|pp=197}}
 
== Литература ==