Лоара — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 36:
Током римског периода, Римљани су успешно покорили Гале 52. године п.н.е. и почели да граде [[ценабум]] и данашњи град [[Тур (град)|Тур]].<ref name="Williams & Boone, p.11"/> Римљани су Лоару користили само до Роана, око 150 километара од извора. После 16. године долина реке Лоаре постала је део римске провинције [[Аквитанска Галија|Аквитанске Галије]], са главним градом [[Аварик|Авариком]].<ref name="Williams & Boone, p.11"/> Од трећег века почело је да се шири хришћанство и многе верске личности почеле су да саде винограде дуж обале реке.<ref name="Williams & Boone, p.11"/> У петом веку су Франци и Алемани дошли с истока на ово подручје. Након тога су уследиле борбе између Франака и Визигота.<ref name="Williams & Boone, p.12">Williams & Boone, p.12</ref> У деветом веку су Викинзи почели инвазију на западну обалу Француске, користећи своје дуге бродове за пловидбу Лоаром. Године 853. они су уништили град Тур и његову чувену опатију.<ref name="Williams & Boone, p.12"/> Смрћу Карла Ћелавог, 877. године, дошао је крај династији Каролинга. Након значајних сукоба у региону, 898. године је Фулко I, анжујски гроф, дошао на власт.<ref name="WB14">Williams & Boone, p. 14</ref>
=== Средњевековни период ===
[[Датотека:Inexplosibles de la Haute-Loire 1840.jpg|250px|мини|Огласни плакат за излет на Лоари из 1840.]]
Током [[Стогодишњи рат|Стогодишњег рата]] (1337-1453) Лоара је представљала границу између Француске и Енглеске. Трећина становника умрла је од [[Куга|куге]] која је задесила ово подручје 1348. и 1349. године.<ref name="WB14"/> Енглези су победили Французе 1356. године и [[Аквитанија]] је постала енглеска 1360. Године 1429. [[Јованка Орлеанка]] победила је [[Шарл VII Победник|Шарла VII]].<ref name="Bradbury2004">{{cite book|last=Bradbury|first=Jim|title=Routledge Companion to Medieval Warfare|url=http://books.google.com/books?id=j6y0E6YO-oEC&pg=PA213|accessdate=11 April 2011|date=1 February 2004|publisher=Taylor and Francis|isbn=978-0-203-64466-9|page=213}}</ref> Њено спречавање опсаде [[Орлеан|Орлеана]] на Лоари представљало је прекретницу у рату. Прва [[штампарија]] отворена је 1477. године у [[Анже|Анжеу]], а у том периоду изграђен је и [[Ланже (замак)|замак Ланже]].<ref name="Williams & Boone, p.16">Williams & Boone, p.16</ref> За време владавине [[Франсоа I]] (1515-1547), [[Ренесансна Италија|италијанска ренесанса]] имала је снажан утицај на регион и дубоко је укорењена у архитектури и култури овог краја, посебно међу елитом и њиховим замцима.<ref name="Vv.2007">{{cite book|author=Aa. Vv.|title=Châteaux of the Loire|url=http://books.google.com/books?id=GNfauVbBh0EC&pg=PA17|accessdate=11 April 2011|date=20 June 2007|publisher=Casa Editrice Bonechi|isbn=978-88-476-1840-4|page=17}}</ref><ref name="MoffettFazio2003">{{cite book|last1=Moffett|first1=Marian|last2=Fazio|first2=Michael W.|last3=Wodehouse|first3=Lawrence|title=A world history of architecture|url=http://books.google.com/books?id=IFMohetegAcC&pg=PT330|accessdate=11 April 2011|year=2003|publisher=Laurence King Publishing|isbn=978-1-85669-371-4|page=330}}</ref> Тридесетих година 15. века реформационе идеје стигле су у долину Лоаре и 1560. године су католици удавили неколико стотина протестаната у реку.<ref name="Williams & Boone, p.16"/><ref name="Jervis2010">{{cite book|last=Jervis|first=William Henley|title=A History of France: From the Earliest Times to the Establishment of the Second Empire in 1852|url=http://books.google.com/books?id=9d7QAAAAMAAJ&pg=PA331|accessdate=11 April 2011|date=23 February 2010|publisher=BiblioLife|isbn=978-1-145-42193-6|page=331}}</ref> Током верских ратова од 1562. до 1598. године, Орлеан је служио као упориште [[Хугеноти|Хугенота]], али су протестанти 1568. године дигли у ваздух орлеанску катедралу.<ref name="MellershWilliams1999">{{cite book|last1=Mellersh|first1=H. E. L.|last2=Williams|first2=Neville|title=Chronology of world history|url=http://books.google.com/books?id=zIUUAQAAIAAJ|accessdate=11 April 2011|date=May 1999|publisher=ABC-CLIO|isbn=978-1-57607-155-7|page=188}}</ref><ref name="Finney1999">{{cite book|last=Finney|first=Paul Corby|title=Seeing beyond the word: visual arts and the Calvinist tradition|url=http://books.google.com/books?id=C8vYRVoqzf4C&pg=PA181|accessdate=11 April 2011|year=1999|publisher=Wm. B. Eerdmans Publishing|isbn=978-0-8028-3860-5|page=181}}</ref> Године 1572, на дан [[Вартоломеј|Светог Вартоломеја]], извршен је [[Вартоломејска ноћ|масакр над Хугенотима]], где је убијено око 3000 припадника ове вере, а затим су католици стотине Хугенота удавили у Лоару.<ref name="Williams & Boone, p.16"/>
=== 1600-данас ===
Вековима је било покушаја да се задржи пловни канал на Лоари употребом дрвених насипа. Речни саобраћај повећавао се постепено, увођењем система путарина у који се користио у средњем веку. Данас, неки од тих мостова постоје и даље, већ више од 800 година.<ref name="Smith2002">{{cite book|last=Smith|first=Judy|title=Holiday walks in the Loire Valley|url=http://books.google.com/books?id=6lwPRwgyb4oC&pg=PA167|accessdate=11 April 2011|date=November 2002|publisher=Sigma Leisure|isbn=978-1-85058-772-9|page=167}}</ref> Током 17. века, [[Жан-Батист Колбер]] изградио је потпорне зидове и [[Кеј|кејове]] од [[Руан|Руана]] до [[Нант|Нанта]] који су учинили реку сигурнијом,<ref name="Trout1978">{{cite book|last=Trout|first=Andrew P.|title=Jean-Baptiste Colbert|url=http://books.google.com/books?id=beZnAAAAMAAJ|accessdate=11 April 2011|year=1978|publisher=Twayne Publishers|isbn=978-0-8057-7715-4}}</ref> али је пловидба била често немогућа због поплава и суша. Према тврђењима, у поплави је 1707. године погинуло 50.000 људи,<ref name="EmbletonEmbleton-Hamann1997">{{cite book|last1=Embleton|first1=Clifford|last2=Embleton-Hamann|first2=Christine|title=Geomorphological hazards of Europe|url=http://books.google.com/books?id=NxI7k1fsVfIC&pg=PA126|accessdate=11 April 2011|year=1997|publisher=Elsevier|isbn=978-0-444-88824-2|page=126}}</ref> када је ниво воде порастао за више од 3 метра за два сата у Орлеану. Просечан пут од Орлеана до Нанта траје осам дана, док је узводно пут дужи, због кретања насупрот тока реке, и траје око 14 дана.
Убрзо након успоставе речног саобраћаја између Нанта и Орлеана, појавио се [[пароброд]]; од 1843. године 70.000 путника је годишње путовало у доњем, а 37.000 у горњем току Лоаре.<ref name="BraudelReynolds1992">{{cite book|last1=Braudel|first1=Fernand|last2=Reynolds|first2=Sian|title=Identity of France: People and Production|url=http://books.google.com/books?id=dcpnAAAAMAAJ|accessdate=11 April 2011|date=April 1992|publisher=HarperPerennial|isbn=978-0-06-092142-2|page=476}}</ref> Међутим, са увођењем железнице 1840. године, трговина на реци је почела да опада и предлог да се изгради потпуно пловни канал све до [[Бријар|Бријара]] је пао у воду. Отварање канала ''-{Canal latéral à la Loire}-'' 1893. године омогућило је да се настави пловидба између [[Дигоан|Дигоана]] и Бријара,<ref name="McKnight2005">{{cite book|last=McKnight|first=Hugh|title=Cruising French Waterways|url=http://books.google.com/books?id=Gm63fwrQ3gsC&pg=PA179|accessdate=11 April 2011|date=September 2005|publisher=Sheridan House, Inc.|isbn=978-1-57409-210-3|pages=178–179}}</ref> али ниво реке у Бријару представљао је проблем све до изградње аквадукта 1896. године, који је са 662,69 метара дужине представљао најдужу овакву грађевину у то време.<ref name="McKnight2005"/>
Канал Роан-Дигоан, који је изграђен 1838. године, био је скоро затворен 1971. године, али ипак и даље омогућава пловидбу дубље у долини Лоаре, до Дигоана.<ref name="McKnight2005"/><ref name="rhodaniennes1971">{{cite book|author=Université de Lyon. Institut des études rhodaniennes|title=Revue de géographie de Lyon|url=http://books.google.com/books?id=ekgsAAAAMAAJ|accessdate=11 April 2011|year=1971}}</ref> Ипак, 261 километар дуг ''-{Canal de Berry}-'', узак канал ширине свега 2,7 метара, који је отворен 1820. године који је повезивао ''-{Canal latéral à la Loire}-'' у општини Марсеј-Обињи, преко реке [[Шер (Лоара)|Шер]] у општини Ноаје назад до Лоаре близу Тура, затворен је 1955. Данас је река званично пловна само до [[Бушмен (Француска)|Бушмена]].<ref name="Liley1975">{{cite book|last=Liley|first=John|title=France, the quiet way|url=http://books.google.com/books?id=Ba5HiZn56m8C|accessdate=11 April 2011|date=6 March 1975|publisher=Stanford Maritime|isbn=978-0-540-07140-1|page=130}}</ref>
=== Департмани и градови ===
Линија 56 ⟶ 64:
== Референце ==
{{reflist|2}}
== Литература ==
| |||