Лоара — разлика између измена

Долина Лоаре насељена је још од средине палеолита.<ref name="Williams & Boone,. pp. 11">Williams & Boone,. pp. 11.</ref> Модерни људи населили су ово подручје пре око 30.000 година.<ref name="Williams & Boone,. pp. 11"/> Од пре 5.000 до 4.000 године п. н. е почели су да крче шуме дуж обала, да се баве земљорадњом и да узгајају стоку.<ref name="Williams & Boone,. pp. 11"/> Градили су мегалите који су им служили да обожавају мртвре, посебно од 3.500. године п. н. е. Гали су у долину стигли у периоду 1.500-500. године п. н. е, населили данашњи Орлеан и изградили мост преко реке.<ref name="Williams & Boone,. pp. 11"/> До 600. године п. н. е. Лоара је већ постала врло важан трговачки пут који је спајао Келте и Грке и један је од великих аутопутева већ више од 2.000 година.<ref name=Lonely>{{cite web|url=http://www.lonelyplanet.com/shop_pickandmix/previews/france-8-loire-valley-preview.pdf|title=The Loire Valley|publisher=[[Lonely Planet]]|accessdate=11 March 2011}}</ref>

Током римског периода, Римљани су успешно покорили Гале 52. године п. н. е. и почели да граде [[ценабум]] и данашњи град [[Тур (град)|Тур]].<ref name="Williams & Boone,. pp. 11"/> Римљани су Лоару користили само до Роана, око 150 километара од извора. После 16. године долина реке Лоаре постала је део римске провинције [[Аквитанска Галија|Аквитанске Галије]], са главним градом [[Аварик]]ом.<ref name="Williams & Boone,. pp. 11"/> Од трећег века почело је да се шири хришћанство и многе верске личности почеле су да саде винограде дуж обале реке.<ref name="Williams & Boone,. pp. 11"/> У петом веку су Франци и Алемани дошли с истока на ово подручје. Након тога су уследиле борбе између Франака и Визигота.<ref name="Williams & Boone,. pp. 12">Williams & Boone,. pp. 12.</ref> У деветом веку су Викинзи почели инвазију на западну обалу Француске, користећи своје дуге бродове за пловидбу Лоаром. Године 853. они су уништили град Тур и његову чувену опатију.<ref name="Williams & Boone,. pp. 12"/> Смрћу Карла Ћелавог, 877. године, дошао је крај династији Каролинга. Након значајних сукоба у региону, 898. године је Фулко I, анжујски гроф, дошао на власт.<ref name="WB14">Williams & Boone. pp. 14.</ref>

Током [[Стогодишњи рат|Стогодишњег рата]] (1337-1453) Лоара је представљала границу између Француске и Енглеске. Трећина становника умрла је од [[Куга|куге]] која је задесила ово подручје 1348. и 1349. године.<ref name="WB14"/> Енглези су победили Французе 1356. године и [[Аквитанија]] је постала енглеска 1360. Године 1429. [[Јованка Орлеанка]] победила је [[Шарл VII Победник|Шарла VII]].<ref name="Bradbury2004">{{Cite bookharvnb|last=Bradbury|first=Jim2007|title=Routledge Companion to Medieval Warfare|url=http://books.google.com/books?id=j6y0E6YO-oEC&pg=PA213|accessdate=11 April 2011|date=1 February 2004|publisher=Taylor and Francis|isbn=978-0-203-64466-9|pages=213}}</ref> Њено спречавање опсаде [[Орлеан]]а на Лоари представљало је прекретницу у рату. Прва [[штампарија]] отворена је 1477. године у [[Анже]]у, а у том периоду изграђен је и [[Ланже (замак)|замак Ланже]].<ref name="Williams & Boone, pp. 16">Williams & Boone, pp. 16</ref> За време владавине [[Франсоа I]] (1515-1547), [[Ренесансна Италија|италијанска ренесанса]] имала је снажан утицај на регион и дубоко је укорењена у архитектури и култури овог краја, посебно међу елитом и њиховим замцима.<ref name="Vv.2007">{{cite book|author=Aa. Vv.|title=Châteaux of the Loire|url=http://books.google.com/books?id=GNfauVbBh0EC&pg=PA17|accessdate=11 April 2011|year=2007|publisher=Casa Editrice Bonechi|isbn=978-88-476-1840-4|pages=17}}</ref><ref name="MoffettFazio2003">{{citeCite book|last1=Moffett|first1=Marian|last2=Fazio|first2=Michael W.|last3=Wodehouse|first3=Lawrence|title=A world history of architecture|url=http://books.google.com/books?id=IFMohetegAcC&pg=PT330|accessdate=11 April 2011|year=2003|publisher=Laurence King Publishing|isbn=978-1-85669-371-4|pages=330}}</ref> Тридесетих година 15. века реформационе идеје стигле су у долину Лоаре и 1560. године су католици удавили неколико стотина протестаната у реку.<ref name="Williams & Boone,. pp. 16"/><ref name="Jervis2010">{{cite book|last=Jervis|first=William Henley|title=A History of France: From the Earliest Times to the Establishment of the Second Empire in 1852|url=http://books.google.com/books?id=9d7QAAAAMAAJ&pg=PA331|accessdate=11 April 2011|year=2010|publisher=BiblioLife|isbn=978-1-145-42193-6|pages=331}}</ref> Током верских ратова од 1562. до 1598. године, Орлеан је служио као упориште [[Хугеноти|Хугенота]], али су протестанти 1568. године дигли у ваздух орлеанску катедралу.<ref name="MellershWilliams1999">{{cite book|last1=Mellersh|first1=H. E. L.|last2=Williams|first2=Neville|title=Chronology of world history|url=http://books.google.com/books?id=zIUUAQAAIAAJ|accessdate=11 April 2011|year=1999|publisher=ABC-CLIO|isbn=978-1-57607-155-7|pages=188}}</ref><ref name="Finney1999">{{cite book|last=Finney|first=Paul Corby|title=Seeing beyond the word: visual arts and the Calvinist tradition|url=http://books.google.com/books?id=C8vYRVoqzf4C&pg=PA181|accessdate=11 April 2011|year=1999|publisher=Wm. B. Eerdmans Publishing|isbn=978-0-8028-3860-5|pages=181}}</ref> Године 1572, на дан [[Вартоломеј|Светог Вартоломеја]], извршен је [[Вартоломејска ноћ|масакр над Хугенотима]], где је убијено око 3000 припадника ове вере, а затим су католици стотине Хугенота удавили у Лоару.<ref name="Williams & Boone,. pp. 16"/>