Архат — разлика између измена

Арахат је постао централна фигура [[теравада]] будизма. Кинески, јапански и корејски будизам такоде имају сличне појмове (кинески ''алохан'', јапански ''аракан''; корејски ''арахан'').<ref name="Kembridž-80-84">Kembridžova ilustrovana istorija religije (str. 80-84), Stylos, Novi Sad, 2006. ISBN 86-7473-281-X</ref>

 

 

До прве велике [[шизма|шизме]] дошло је након другог [[Будистички сабори|будистичког сабора]], у [[4. век п. н. е.|4. веку п. н. е.]], 100 година након Будине [[паринирвана|смрти]]. Подела је настала око погрешивости архата: да ли је он изнад сагрешења или је и даље погрешив? „Велика" традиција је заступала погрешивост архата, док је „мања", конзервативнија традиција сматрала да је архат савршен. Копља су се ломила око пет питања: да ли је архат и даље субјект искушења у сновима, да ли још има талог незнања, да ли има сумњи у погледу учења, да ли му је потребна помоћ у трагању за истином и да ли може досегнути до коначне истине узвиком „аха!" Две стране су биле вољне да се усагласе око четири од пет тачака, али заједница се распала због деликатног питања ноћних архатових [[полуција]]. Већина [[самгха|самге]] (касније [[махасамгика]]) је држала позицију да су архата и даље [[Boginja|богиње]] могле да заведу у сну, док су „стари" (''sthaviras'', касније [[ставиравада]]) имали супротно становиште.{{sfn|Елијаде|1996|pp=40-59}}