Лоара — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 49:
== Географија ==
[[Датотека:SourceLoire1.jpg|мини|лево|250п|Извор Лоаре]]
Извор реке лежи у источном делу [[Централни масив|Централног масива]], на јужним падинама планине [[Жербије де Жон]], у [[Департмани Француске|департману]] [[Ардеш]].<ref name=brit/><ref name="Barbour2007">{{cite book|last=Barbour|first=Philippe|title=Rhone Alpes, 2nd|url=http://books.google.com/books?id=rVMnLbUYRzQC&pg=PA127|accessdate=11 April 2011|date=1 July 2007|publisher=New Holland Publishers|isbn=978-1-86011-357-4|page=127}}</ref> Лоара мења свој ток услед тектонских деформација, од свог природног испуста у Ламанш на нови испуст у Атлантски океан чиме су створени данас видљиви уски делови у клисурама, али и алувијалне формације које се протежу све до обала Атлантика.<ref name="TocknerUehlinger2009">{{cite book|last1=Tockner|first1=Klement|last2=Uehlinger|first2=Urs|last3=Robinson|first3=Christopher T.|title=Rivers of Europe|url=http://books.google.com/books?id=GDmX5XKkQCcC&pg=PT183|accessdate=11 April 2011|year=2009|publisher=Academic Press|isbn=978-0-12-369449-2|page=183}}</ref> Река се може поделити на три главне зоне: горња Лоара - од извора до спајања са реком[[Алије (река)|Алије]], средња Лоара - од Алијеа до ушћа Мене у Лоару (око 280 км) и доња Лоара - од Мене до ушћа у Атлантик.<ref name="TocknerUehlinger2009"/> У горњем току река протиче кроз уску долину, испуњену клисурама и са обалама обраслим шумом и карактеристичном ниском вегетацијом.<ref name="TocknerUehlinger2009"/> У средњем делу река се шири и прави [[Алувијална раван|алувијалну раван]], када креће да прави [[Меандри|меандре]] и канале. Проток реке је посебно велики у области Роана и Вишија, па све до спајања са Алије.<ref name="TocknerUehlinger2009"/> Између 12. и 19. века, многи насипи саграђени су у средњем току реке, који су служили за заштиту од поплава. У овом делу река је релативно равна и мирна, осим у близини Орлеана, где постоје многе пешчане банкине и острва.<ref name="TocknerUehlinger2009"/> Доњи ток Лоаре одликују [[Мочвара|мочваре]] и ритови, који су од великог значаја за очување животне средине, с обзиром да представљају једино станиште за поједине врсте птица селица.<ref name="TocknerUehlinger2009"/>
[[Датотека:Le Port de Roanne (1).jpg|мини|300п|Лука на Лоари у граду Роану]]
Лоара, од извора до ушћа, протиче кроз више [[административна подела Француске|француских депармана]] од којих неки носе њено име. Ово су депармани и важнији градови корз које протиче Лоара:
* [[Ардеш]]
Линија 66 ⟶ 67:
* [[Мен и Лоара]]
* [[Атлантска Лоара]]: [[Нант]], [[Сен Назер]]
== Флора ==
Централна област долине реке обрасла је шумом и та област представља најпошумљенију у читавој Француској, тзв. “Орлеанске шуме”, које покривају површину од 38.234 хектара, од чега 5.440 хектара представљају пошумљени парк под називом “Шуме Шамбора”. Друга вегетација у долини углавном је под приватним власништвом и састоји се од три врсте [[храст|храста]], [[Буква|букве]] и [[бор|бора]]. У мочварним подручјима [[јасен]], [[јова]] и [[врба]], срасли са [[сочивица|сочивицом]], обезбеђују природан ефекат ђубрења. Атлантска обала представља дом за велики број водених биљака, од којих су важне врсте из рода ''-{[[Salicornia]]}-'', које се користе као кулинарски састојак због свог диуретичког дејства. Грци су у долинама Лоаре донели и [[винова лоза|винову лозу]], а Римљани [[диња|диње]], [[јабука|јабуке]], [[трешња|трешње]], [[дуња|дуње]] и [[крушка|крушке]] током средњег века, а поред тога у овом делу се правио зачин [[шафран]] од истоимене биљке у Орлеану. Италијанска шљива ({{јез-лат|Prunus domestica italica}}) дрво је које је сађено у баштама двораца. [[Шпаргла]] је такође врста која је донета на ово подручје и то из северне Француске.<ref name="WilliamsBoone2002,p.35-36">Williams & Boone, p. 35-36</ref>
== Референце ==
| |||