Школа средњег пута — разлика између измена

увод
(увод)
{{будизам}}
'''Школа средњег пута''' {{sfn|Ju-Lan|1977|pp=271-285}} ({{јез-са|माघ्यमक}} ''Madhyamaka'' '''мадјамака''') такође позната као '''школа празнине''' {{sfn|Ju-Lan|1977|pp=271-285}} ({{јез-са|माघ्यमक}} ''Śūnyavāda'' '''шуњавада''') је била филозофскаједна од две главне филозофске школа [[махајана]] [[будизам|будизма]]. којуУтемељио јеју утемељиоје индијски филозоф [[Нагарђуна]] у [[2. век]]у.
 
Према шуњавадишколи средњег пута, и субјекат и објекат су свести нестварни, односно читава стварност је празнина (''[[шуњата]]''). Она је проглашавала ништавност свих емпиријских појмова које заступа [[тхеравада|теравада]] (као [[дарма]] или [[пет гомила]] бића). Збога наглашавања "ничега" (''шуња'') ова школа је позната као шуњавада.<ref name=autogenerated1>Trevor O. Ling, Rečnik budizma, Geopoetika, Beograd 1998.</ref>
 
ОвојНасупрот школиње је била супротстављенастајала [[школа свести]], друга главна школа махајане која је заступала идеализам спознајне [[Свест (будизам)|свести]].
 
Око [[450]]. године, Школа средњег пута се поделила на [[Prasaṅgika|прасамгику]], грану која је задржала само негативно учење Нагарђуне, и на [[Svatantrika|сватантрику]], грану која је задржала само афирмативно учење.{{sfn|Елијаде|1996|pp=40-59}}
Школа празнине је играла важну улогу у развоју [[Кинески будизам|кинеског будизма]]<ref name="Kembridž-80-84">Kembridžova ilustrovana istorija religije ), Stylos, Novi Sad. 2006. ISBN 978-86-7473-281-6.</ref>, где је прихваћена под називом ''K'ung tsung''.{{sfn|Ju-Lan|1977|pp=285-296}} Такође је утицала на [[зен]].{{sfn|Ju-Lan|1977|pp=285-296}}
 
Школа празнинесредњег пута се раширила у Кину, где је прихваћена под називом ''K'ung tsung'' и играла је важну улогу у развоју [[чан]]а и [[Кинески будизам|кинеског будизма]].{{sfn|Ju-Lan|1977|pp=285-296}}<ref name="Kembridž-80-84">Kembridžova ilustrovana istorija religije ), Stylos, Novi Sad. 2006. ISBN 978-86-7473-281-6.</ref>, гдеТакође јесе прихваћенапроширила поди називому ''K'ung tsung''Јапан.{{sfn|Ju-Lan|1977|pp=285-296}} Такође је утицала на [[зен]].{{sfn|Ju-Lan|1977|pp=285-296}}
 
Престала је да постоји у [[10. век]]у.{{sfn|Елијаде|1996|pp=40-59}}
 
== Етимологија ==